Хашки трибунал судио је за злочине у време рата, закључно са 1999, а нови Специјализовани суд за злочине на КиМ је надлежан и за 2000. када Србија више није учествовала у сукобима, објашњава Новак Лукић.
Док судије новог хашког Специјализованог суда за злочине почињене на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године и даље чекају да им из канцеларије специјалног тужиоца овог суда Дејвида Швендимана стигну прве оптужнице, због чега се још само нагађа ко ће на њима бити, све је гласније лобирање да се његова надлежност прошири и на Србе. Или да се, пак, формира нови суд који би се бавио искључиво српским злочинима. Тако је албански лобиста, амерички сенатор Елиот Енгел, чији се лик пре месец дана нашао на маркици Поште Косова, недавно упутио низ питања државном секретару САД Рексу Тилерсону и заменику државног секретара Џону Саливену.
У писмима, између осталог, помиње „убиства готово 1.000 албанских цивила”.
„Они који су криви за премештање тела албанских цивила са Косова на тајне масовне гробнице у Србији како би прикрили доказе о ранијим масакрима требало би да буду изведени пред лице правде”, наводи Енгел. Тилерсона и Саливена питао је шта су учинили када су прочитали Досије Фонда за хуманитарно право о „прикривању доказа о злочинима током рата на Косову”. „Да ли сте питали Владу Србије да ли ће кривично гонити починиоце масакра или ће бити потребан неки облик међународног суда?”, пита Енгел америчке званичнике и додаје да је „дубоко забринут због недостатка правде за убиства и злочине почињене од стране Владе Србије током и после косовског рата”.
Саливен му је одговорио да „дели његову фрустрацију због недостатка напретка у Србији и региону западног Балкана уопште, у истраживању и процесуирању ратних злочина”. То питање, наводи Саливен, у континуитету је постављено „српским званичницима на свим нивоима власти, укључујући и председника Србије Александра Вучића, при чему је наглашен значај да Србија темељно истражује таква зверства и одговорне доведе пред лице правде”.
Сенатор Енгел је још 2015. године Приштину убеђивао да прихвати формирање Специјалног суда за ратне злочине ОВК-а јер „између два лоша решења – Специјални суд, или суд УН – између два зла, Косово треба изабере мање зло, а то је формирање специјалног суда од стране локалаца, а не да то остане на УН” уз опаску да „није фер” што се тај суд формира.
Прошлог петка у Приштини је удружење ратних ветерана такозване ОВК покренуло и потписивање петиције којом траже проширење надлежности Специјалног суда и на подизање оптужница против Срба. Дневник „Коха диторе”, међутим, пише да иза петиције стоје високи косовски званичници Тачи и Харадинај. Приштински лист преноси да је један од посланика владајуће коалиције, под условом да остане анониман, на питање да ли су организатори петиције добили сигнале подршке од централних лидера, одговорио – „нема сигнала, него дужности”.
Како за „Политику” објашњава Новак Лукић, дугогодишњи бранилац пред Хашким трибуналом, Статут Специјалног суда као ни закон на основу кога је основан не прецизира да ће се судити само Албанцима нити да су жртве само Срби. „Говори се о свим злочинима који су почињени на Косову од 1998. до 2000. Албанци форсирају ту тезу да би требало да се суди и Србима да би ублажили оно што њих очекује пред овим судом јер за очекивати је да ће се, пре свега, судити Албанцима. Али не може се искључити ни да се неће судити и неким Србима. То не значи да неће да се настави прогон тих Срба на косовским судовима”, каже Лукић.
Подсећа и да је многим српским званичницима и генералима већ суђено у Хашком трибуналу за Косово. „Трибунал је судио за злочине у време ратних сукоба, закључно са 1999. А овај суд је надлежан и за 2000. када више Србија није учествовала ни у једном сукобу. То су искључиво злочини над Србима после бомбардовања”, објашњава Лукић уз подсећање да Албанци нигде нису до сада одговарали ни у трибуналу ни пред својим судовима.
Јелена Церовина, Политика
