Раставши се с царем и враћајући се у свој завичај, светитељ би на том путу примљен у кућу код неког христољупца. Ту к њему дође једна жена незнабошкиња која не умејаше говорити грчки. Она донесе на рукама свог мртвог сина и горко плачући положи га крај светитељевих ногу. Нико не знађаше њен језик, али саме сузе њене сведочаху да она моли светитеља да васкрсне мртво чедо њено. Међутим светитељ, избегавајући ташту славу, одбијаше да то учини.
Но, будући жалостиван, он подлеже горком ридању матере и упита свога ђакона Артемидота: – Шта да радимо брате?
Овај одговори: – Зашто ме питаш оче? Шта ћеш друго радити сем да призовеш Христа Животодавца, који је тако много пута испунио твоје молитве. Јер кад си исцелио цара, зар ћеш одбацити ниште и убоге?
Joш јаче подстакнут на милосрђе овим добрим саветом, светитељ се расплака, и преклонивши колена усрдно се помоли Господу. И Господ, који преко пророка Илије и Јелисеја поврати живот синовима удовице Сарептске и Соманићанке, услиши и молитву угодника Свог Спиридона и поврати дух живота у незнабожачко детенце, који оживевши одмах поче плакати.
А мајка, угледавши своје дете живо, од силне радости паде мртва . Јер људи умиру не само од силне патње, и превелике жалости него и понекад од превелике радости. Тако ова жена умре од радости, а гледаоце њене смрти, после неочекиване радости њихове због васкрсења детенца, вргну у неочекивану жалост и сузе.
Тада свететитељ опет упита ђакона: Шта да радимо?
Ђакон понови свој пређашњи савет.
И светитељ опет прибеже молитви. Подигавши очи к небу и узневши ум к Богу, он се мољаше Ономе који удахњује дух живота у мртве и једним хтењем Својим све и сва измењује. Затим он рече покојници која лежаше на земљи: – Устани и стани на ноге своје!
Она устаде, као пробудивши се из сна, и узе у руке свог живог синчића.
Тада светитељ запрети жени и свима присутнима, да ником не причају о овоме што се збило.
Тек после светитељевог престављења ђакон Артемидот објави ово вернима, да се не би прећутале величине и силе Божје, јављене кроз великог угодника Божјег Спиридона.
Из Охридског пролога: Свети Спиридон Чудотворац, епископ тримитунтски.
Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
