Да сте пре 60 година прошетали градићем Кална у подножју Старе планине, били бисте изненађени бројем људи и дешавања у њему.
За то је био заслужан рудник уранијума Габровница, удаљен само 10-ак километара, који је целом подручју донео напредак. Отварањем Титовог рудника, како је прозван, маја 1962. отворило се око 100 нових радних места, многи рудари доселили су се у Калну због рада у руднику. Град је цветао.
Иако деценијама ван употребе, окна некадашњег рудника уранијума у Габровници на Старој планини код Књажевца и данас су лако приступачна. Шта се у њима крије и зашто то брине мештане?
Нажалост, данас је у Кални и њеној околини сасвим другачија слика. Затварањем рудника, 1966. ово симпатично место почело је да тоне у неповрат. Пусте улице и оронуле грађевине једва да се сећају некадашњег „златног доба“. Осим тога, цео крај је већ деценијама покривен велом мистерије, прича се да се радиоактивност овог предела никад није у потпуности угасила.
Причало се и то да је тадашња влада, по затварању рудника, морала да исели становништво које је живело у непосредној близини рудника, јер је земљиште било контаминирано, радиоактивно. Да су из истог разлога, селили и рударе који су радили у Габровници, сматрали су их „зараженима“.
Оно што јесте чудно, да усред Старе планине видите место које у себи има стамбене зграде.
Рудник Уранијума Кална је годинама заборављен и затрпан на Старој планини. Педестих година по Титовом наређењу тражили су и на крају пронашли уранијум. Овде су некада рудари вадили један од главних састојака атомске бомбе.
Жути колач, тако су звали радиоактивни материјал који су вадили из утробе земље. Лека Ранковић лично је надзирао радове и експанзију Калне. Али је после три године комплетан пројекат нагло окончан.
Стамбене зграде у којима је некада живело 900 рудара сада у Кални зврје празне. Од оног дана, када су рудари дошли на посао и на крају смене су им рекли „не враћајте се више“, рудник се затвара. Рудник је угашен, а самим тим, читав крај.
Кална је сенка онога што је некада била. Нека села су са 2000 становника спала на 55, а само место које било епицентар тог подухвата данас има 0 становника. У Габровници више нико не живи.
Те рударе су многи сматрали радиоактивним, те су изопштени из друштва. Остале су можда још две душе које памте овај период тог „златног доба“. У околини се стално врше мерења и званичници говоре да овде нема опасности од зрачења, да је оно нешто мало веће од оног које се налази у природи и да се ту комотно може шетати.
Истина је да разлога за панику нема, када погледате нека од последњих живих лица у селу, видићете да овде људи живе и доживљавају дубоку старост – чак и више од 100 година.
Међутим…
ХАППБСЦ / Хронограф
