У понедељак и уторак цене деоница оштро су пале на највећим берзама широм света.
Прво су пре неколико дана на Вол Стриту забележени највећи дневни губици од 2011. године па су тако Дау Џоунс индустријски индекс и С&П 500 индекс потонули више од 4 посто, што је њихов највећи дневни пад од августа 2011, када је на тржиштима владала паника због дужничке кризе у еврозони и смањења кредитног рејтинга САД. Штавише, јуче је у једном тренутку Дау Џоунс индекс био у минусу више од 6 посто или готово 1.600 бодова, што је његов највећи бодовни пад у једном дану у историји. Термински S&P 500 индекс и јутрос је био у минусу, око 3 посто, што значи да би и данас на највећој светској берзи цене деоница могле додатно оштро да падну.
Ипак, ваља напоменути да је пад, мерено у процентима губитка вредности, био ипак знатно мање драматичан него у освит глобалне финансијске кризе 2008. или током Црног понедељка 1987. када је на тржиштима изгубљено чак 22,6 посто вредности деоница, пет и по пута више него јуче.
Пад деоница на америчкој берзи у уторак се прелио и на азијске берзе. Тако је MSCI индекс азијско-пацифичких деоница, без јапанских, био око 7,30 сати у минусу 3,5 посто, што је његов највећи дневни пад у више од годину и по дана. На Токијској берзи је пак Никеи индекс потонуо више од 5,5 посто, док су цене деоница у Шангају, Сингапуру, Јужној Кореји, Аустралији и Хонг Конгу пале измеду 1,6 и 4,3 посто.
На европским берзама цене деоница су такође оштро пале у уторак ујутро, пратећи силазну путању индекса на Вол Стриту и осталим светским тржиштима.
STOXX 600 индекс водећих европских деоница био је око 9,45 сати у минусу 2,6 посто, склизнувши седми трговински дан заредом. Лондонски FTCE индекс био је око 9,45 сати на губитку 1,95 посто, на 7.192 бода, док је паришки CAC склизнуо 1,85 посто, на 5.185 бодова, а франкфуртски DAH 2,05 посто, на 12.434 бода.
Зашто је дошло до овако великог пада цена деоница?
Светске берзе већ дуже време снажно расту, при чему су на Вол Стриту и многим другим тржиштима индекси досегли највише нивое у историји, захваљујући стабилном расту светске економије, ниској цени новца и расту зарада компанија, пише Јутарњи лист.
С обзиром на дуготрајан раст тржишта, корекција цена деоница била је очекивана, а подстакли су је у петак објављени подаци с америчког тржишта рада, који су показали да запосленост и плате снажно расту. То би могло подстаћи раст потрошње и инфлације, па би америчка средишња банка у овој години могла убрзати темпо повећања камата, што значи скупље задуживање за инвеститоре.
Фед је прошле године повећао кључне каматне стопе у три наврата за по 0,25 постотних бодова, а очекује се да ће ове године додатно повећати камате у два до три наврата, почевши од марта. Због тога су јутрос приноси на 10-годишње америчке државне обвезнице додатно порасли на 2,88 посто, нову највишу вредност у четири године, док су се на крају прошле године кретали око 2,41 посто.
А виши приноси штете деоницама јер због тога расту трошкови задуживања компанија. Уз то, виши приноси представљају алтернативу за инвеститоре, који би могли повући део средстава из деоница и купити пословично сигурне америчке обвезнице на које ће имати већи принос него пре.
„Вести из САД-а говоре да је америчка економија јача него што се то очекивало. Стога је, иронично, ова тржишна корекција узрокована позитивним економским вестима“, каже за Би-Би-Си Дејвид Куо, директор фирме за финансијско саветовање Мотли Фул.
Да су инвеститори у контексту очекиваног раста каматних стопа одлучили заменити ризичније улагање у деонице онима у обвезнице сматра и Ерин Гибс из компаније S&P Глоубал Маркет Интелиџенс.
„Ово није колапс економије. Ово није ни забринутост да ситуација на тржиштима није добра. Ово је узроковано бригом да економија заправо расте много јаче од очекивања и стога је потребна реевалуација на тржишту.
Најпластичније је то објаснио коментатор Њујорк тајмса, уједно и добитник Нобелове награде за економију, Пол Кругман у свом коментару краха берзи.
„Када причате о берзама, морате имати на уму три ствари. Прво, берзе нису економија. Друго, берзе нису економија. И треће, берзе нису економија“, каже Кругман и потом додаје да нам крахови берзи нужно не говоре каква ће бити будућност економије. Ипак, Кругман сматра да су неки трендови видљиви из овог краха.
„Сматрам да Америци у најмању руку следи пад економског раста, будући да расположиви подаци сугеришу да ће раст у наредој деценији износити око 1,5 посто годишње, а не 3 посто које обећавају Доналд Трамп и његови послушници. Иако постоје индикатори да је вредност деоница, али и обвезница и некретнина прецењена (не рачунајући лудост око Биткоина коју остављамо по страни), није реч о нивоима којима смо сведочили током „дот-ком бума“ 2000. или тржишта некретнина 2006. Но, стандардни индикатори свеједно су изнад историјских норми и повратак на њих би могао да буде болан“, сматра Кругман.
Што се тиче берзи, главни амерички аналитичар ИХС Маркита, Џоел Пракен, сматра да ће раст вредности деоница бити ограничен следеће две године.
„Разлика је у томе да ћемо ове године сведочити чешћим периодима промењивости као овоме у којем је тржиште реаговало на раст инфлације. Ствар је у томе да толико дуго нисмо имали значајну корекцију да на њих више нисмо навикли – рекао је Пракен. На крају је закључио да би тржишта ипак требало знатно јаче да ослабе како би се почео бринути за свеукупно стање економије.
Укратко, до краха је дошло јер је после дугог периода рецесије и полаганог опоравка америчка економија почела да расте јаче од очекивања, па су тржишта напросто предвидела реакцију ФЕД-а (дизање каматних стопа) на податке о већој потрошњи и снажнијем расту плата, а самим тиме и инфлације.
