„ШТА МИСЛИТЕ О СРБИМА?“ За неке смо и даље терористи, за друге срдачни и духовити, али мишљење једног ХРВАТА натераће вас да се ЗАМИСЛИТЕ

До пре само неколико година пола света било је убеђено да у Србији и даље траје рат. Нису баш били сигурни против кога се ратује, али, ако се ослоните на тадашње општеприхваћено мишљење, шта би друго радили Срби – „терористи огрезли у комунизму и национализму“.

Већина Срба имала је барем једно непријатно искуство са странцима и предрасудама које круже о нашој земљи. Неки би се свађали, други доказивали да није све тако, трећи остајали равнодушни, а има и оних који би те исте странце „откравили“ научивши их по коју псовку на српском и понудивши им ћевапе и ракију.

Време је одрадило своје, а развој интернета дао је Србима нову могућност да пошаљу лепшу слику о себи у свет и глас који им је дуго био ускраћен. Наша земља је данас другачија, па смо хтели да проверимо и да ли се и колико променило мишљење које странци имају о нама.

На сајту Квора, на којем корисници постављају питања и дају одговоре једни другима из најразличитијих области, повела се полемика и око Србије. Тачније, један од корисника Кворе поставио је питање „Шта мислите о Србима“ и ево шта су неки од њих рекли:

У Србију сам дошао пун предрасуда, а онда се заљубио у њу

– Србија је извозник ратних диктатора и плаћених убица. То је једино што сам знао о тој земљи када сам пре неколико година дошао да је обиђем – каже Холанђанин Џаспер.

Баш се та информација Џасперу мотала по глави када је у аутобусу, на путу до Београда, у њега и његову сапутницу дуго зурио непознати младић.

– У неком тренутку сео је поред нас и почео да ћаска. На крају смо започели врло занимљив разговор. Пред Београдом смо се додали на Фејсу и он се понудио да нам покаже тај „најкул град на свету“ – препричава Џаспер своје искуство.

Београђанин је био сјајан домаћин, а неколико дана касније, када се пар из Холандије нашао у Новом Саду, поновила се иста прича. Случајно су у кафилћу упознали другог дечка који такође желео да им буде водич.

– Цео дан смо се возили по Новом Саду и прелепој околини. Одвео нас је у локалне кафане на ручак, на винску туру и причао нам о данима када су бомбе пљуштале по граду…Ово ме је натерало да се замислим. Нема много земаља у којима смо тако љубазно дочекани и уживали толику гостољубивост мештана. Бака код које смо преноћили, таксиста који нас је возио… Осетио сам да је овом народу наметнута лоша репутација због онога што је чинила шака појединаца. Схватио сам да сам склон предрасудама. И некако се заљубио у Србију – пише Џаспер на форуму Квора.

Срби су се борили против Руса – и опет би, и то са Румунима

Некада покуду, а некада дивљење умањује чињеница да се ради о нетачним информацијама. Нешто слично се десило са Деном, Американцем румунског порекла, који се, како каже, диви Србима и завиди им истовремено.

– Док се мој народ повијао и при најмањем ветру, Срби су поносно стајали, иако су у борби са Турцима, Немцима и Русима (?) стално извлачили дебљи крај – написао је Ден.

Уследило је и необично извињење.

– Од свих земаља које окружују Румунију, само нас Србија никад није напала. Онда је уочи НАТО напада на Србију, тадашња влада Румуније, противно вољи народа, пристала да помогне НАТО-у у замену за чланство. Извињавам се у име своје нације нашим пријатељима Србима. Знам да ћете нам, ако на нас икада крену руски Т-72, помоћи колико можете – написао је Ден.

Луди, храбри, и слични Французима

– Ти луди Срби. Прво сам из књига и са ТВ-а сазнао да уопште постоје. Медији из раних 90-их су их, описивали као геноцидне ратне хушкаче које треба насилно дисциплиновати, али су књиге говориле о крвавој историји и непокорности. Схватио сам да имам много тога заједничког с њима, да сам независтан, бунтован, самоуверен, понекад и лукав и наставио са својим животом – каже Француз Жилијен.

Србе је први пут „упознао“ годинама касније, играјући онлајн игре.

– Придружио сам се српском клану и схватио да су врло пријатељски настројени и зрели за своје године. Иако сам био једини странац, увек су причали на енглеском када сам био ту, веровали ми и праштали грешке. Онда сам се заљубио у „безбожну католичку Српкињу“, изгубио девојку, али наставио да учим о Србији и Југославији, чак и уписао те студије – додаје он.

По Жилијену, Срби своју прошлост виде на „искрен начин“.

– Толико крвавих ратова, да би се био независтан и велики. Толико су жртвовали у прошлом веку да би ујединили свој и околне народе у нешто веће од њих самих. Толико победа, толико пораза… Француз попут мене, задојен причама о Наполеону и Де Голу, може да се са тим саосећа – сматра он.

Како каже, његова земља је учествовала у агресији САД-а на Србију, а никада му ниједан Србин због тога није упутио агресиван коментар.

– Када ми Србин нешто каже, осећам да могу да му верујем. Пријатељство је за њих једно од најважнијих осећања и увек ме дирне када причају о томе. Свиђа ми се лични интегритет, поштовање које имају према сопственој снази, иако су понекад превише стамени за своје добро, али и њихова понизност. Уживам у њиховом смилу за хумор, који је радостан, црн, искрен и дубок – закључује он.

Највећи националисти на Балкану

– Србија је важна земља на Балкану, а Срби су образовани и велики националисти. Њихов патриотизам надилази све балканске нивое. Укусно се облаче и сјајни су у спорту. Мрзе се са Хрватима и косовским Алабанцима, али су генерално добри и љубазни људи – сматра Бенер, Албанац са Косова.

Геноцидни народ испраног мозга

– Као део народа који су Срби покушали да избришу (погледајте Сребреницу), рекао бих да су Срби као нација нажалост поробљени од стране своје интелектуалне елите која им испира мозак, прича митове и чини да сви они колективно пате од комплекса супериорнсти – каже Сенад из Босне, наводећи Јована Деретића и своје мишљење да његова предавања просечан Србин свакодневно гледа.

Дежурни кривци у сваком рату

– Шта мислити о народу који је током 1990-их започео три брутална рата? Прво су окупирали Хрватску, онда у Босни убили 100.000 људи, али ни то им није било довољно, па су започели етничко чишћење Косова. Умало да заборавим, сећате ли се маленог окршаја познатог под називом Први светски рат? Да, започели су га српски националисти убиством аустријског надвојводе. Углавном сјајни су ти Срби. Мораш их волети – саркастично је закључио Круно из Хрватске.

Френк из Америке цени да је 99 одсто људи у Србији предивно, али да је проблем у томе што један одсто „мућака“ влада државом.

Емре из Турске сматра да Србе прогони дух из 1389. године, али и да су „Срби слични као Јермени, гори од Грка и бољи од Јевреја“, мада не објашњава ово своје рамишљење.

Камионџија убица

– Кад неко каже „Срби“ сетим се једног сусрета са камионџијом који је покушао да ме импресионира причом о томе колико је људи убио за време рата. Успео је да ме импресионира, али не на добар начин, јер се моја слика о Србима створила под јаким утицајем тог сусрета, иако сам свестан да су то предрасуде – каже Ален из Америке.

I’m trying to motivate my son to go visit his grandparents in Belgrade, which he’s no a fan of, and he comes back at me with this: „It’s not my fault you were born in post-apocalyptic hellscape.“ I mean, he’s not wrong.

— Jelena Subotic (@suboticjelena) 13. фебруар 2018.

Људско биће

– Као нормално људско биће са овог света, дивим им се, поштујем их и трудим се да не генерализујем. Наравно, као Хрват, често наилазим на подизање обрва када ми поставе то питање јер од мене очекују ултранационалистички одговор.

Имао сам заиста то задовољство да упознам прегршт Срба и сваки од њих био је паметан, духовит и сјајан човек. Нисам им судио, нису ни они мени. Зашто? Зато што није 1941. нити 1991, припадамо генерацији која је имала ту срећу да не живи кроз те мрачне периоде.

Пошто студирам у иностранству недавно сам упознао сјајну девојку Бојану, која ми је постала близак пријатељ. Када ми је рекла да је Српкиња, а ја њој да сам Хрват, ниједно од нас двоје није преврнуло очима, само смо наставили разговор. Да ли смо причали о Милошевићу, Павелићу, Јасеновцу, Вуковару? Не. Причали смо о студијама, изласцима, и како да нађемо добре ћевапе и бурек… о стварима које треба да буду релевантне нашим генерацијама.

Поента ове приче је, немојте генерализовати људе на незнању. Не могу са сигурношћу да кажем како видим Србе генерално, јер нисам упознао 10 и више милиона Срба широм света. Да јесам, сигуран сам да би ми се доста њих допало и доста не би, али не зато што су Срби већ због тога како се опходе према мени – закључио је млади Хрват.

Дуња Тулимировић, Блиц