Југославију није разбио српски национализам јер он у истинском смислу и доминантно (да би то могао урадити) нигде није постојао, од Другог светског рата до данашњег дана. Било је покушаја његовог јављања, некад успешнијег, некад не.
По делима ћемо их препознати.
Без хронолошког реда износим неке догађаје и запажања. Ми смо, српски медији, почетак успостављања равноправности СР Србије са осталим републикама СФРЈ, називали и називамо „Јогурт револуција“. А Устав из 1974. године сматрали и сматрамо као достојанствено успостављање демократије, почетак свега, као да и он није мењао дотадашње уставом утврђене односе. Част ретким појединцима који су се супротставили 1974. И сада преовлађује мишљење да су они могли 1974. мењати устав, а Милошевић није.
Почетак отпора српског народа успостављању Независне Државе Хрватске, како би избегли наговештено страдање, називали смо „Балван револуција“. Какво обезвређивање и срамота! Није ни чудо, кад нам деца, кад неког желе да увреде, понизе, кажу „сељачино једна“. Српска држава је почивала на српском сељаку и то је била њена снага.
Чак су и Срби прихватили лажну тезу о хиљадугодишњем хрватском сну за својом државом. Сваки народ који снује толико дуго, има право да оживотвори свој сан. Али гдје је истина? Они праве добре филмове са непостојећим јунацима и измишљају историјске личности, а Срби у својим серијама обезвређују значајне и велике српске историјске личности.
Новим хрватским језиком сачуваће се старе српске речи (тајница, тисућа…), јер они хоће да се накалеме на дубоки историјски корен, док се Срби одричу својих и прихватају стране речи и тако губе полако али сигурно свој идентитет. Победу над Турцима 14. августа 1715, у којој су највише учествовали Срби, Хрватска која тада није постојала, сада прославља догађајем „Сињска алка“. Срба нигде нема, ко су сада војводе?
ЈНА, кажу, била је четврта војна сила у Европи. Хрвати, Муслимани – Бошњаци, прозвали су је југочетничком, србочетничком или српском. Можда су се Срби уздали у њу и због тога ево последица. У Словенији је убијено 128 голобрадих војника ЈНА. Неке су полуживе бацали у хладњаче. Нико их не спомиње а камоли да је неко за то одговарао. Ако су Хрвати могли пожелети нешто добро за себе у процесу остваривања НДХ, онда су то следећи догађаји. Меморандум САНУ, преко њега су разбуктали хрватски национализам и потребу за стварањем НДХ. Злоупотребио га је и Хашки трибунал. Србима ништа није помогао. Гранатирање Дубровника и разарање Вуковара можда су део специјалног рата за пропагандне сврхе. Хрватима је много помогло за пропаганду у свету, а углавном је у тим нападима уништена огромна српска имовина.
Смисао овог текста нису жртве у процесу разбијања Југославије, од прве на Косову, гдје је Ђорђе Мартиновић мучен, прве у БиХ, када је у Сарајеву 1. марта 1992. убијен српски сват Никола Гардовић, првог масовног страдања у БиХ, у Сијековцу у марту 1992. Поштујем све жртве без обзира на њихову националност и вероисповест, али је смисао овог текста покушај да у њему разоткријемо многе обмане и преваре.
Срби су манипулативним средствима свету представљени као злочинци, они који врше етничко чишћење, геноцид. А Срба скоро да нема у Лици, Далмацији, Славонији, Федерацији БиХ, Косову и Метохији. Општепозната ствар (има сведока) о којој се ћути јесте да је председник САД, Бил Клинтон, од Алије Изетбеговића тражио да жртвује 5 хиљада својих сународника ако жели да NАТО нападне српске положаје а Бошњаке у свету представе као искључиве жртве.
Зашто је Хашки трибунал донео срамну пресуду Хрвату Дражену Ердемовићу, који је признао де је у Сребреници учествовао у стрељању неколико стотина ненаоружаних Бошњака, и није одслужио ни пет година затвора? Зашто ни удружење Мајке Сребренице нису протестовале против такве неправедне пресуде. Шта је са Словенцем Францом Косом и неколицином других Срба који су такође учествовали у том злочину?
Ни судије Хашког суда више не сматрају да иза злочина на Маркалама стоје Срби.
Коме је ваљала Југославија најбоље би се видело у једној студији која би садржала економске, статистичке податке, као и оне у националном и идентитетском смислу бивших југословенских република, поредећи их са оним од пре Другог светског рата и оних из 1990. године, као и то шта је и ко унео у Југославију а шта је добио разарајући је.
Како и због чега се формира свест у српском народу да не постоје два антифашистичка покрета, партизански и равногорски, а у оба су већином били Срби?
Шта је то што наводи једну мајку, Жанку Стојановић, која је изгубила сина у НАТО бомбардовању, да буде без икакве претходне осуде НАТО лобиста?
Због свега горе наведеног, да су Срби потврђени као зли, геноцидни, као и због интереса српског народа, од суштинског значаја је одбрана Републике Српске. Та одбрана не тиче се само председника Додика и Срба у Српској, него је она суштаствена потреба у коју се морају активно укључити и Србија и сви Срби где год да су.
Председник СНП „Избор је наш“
Бања Лука, 16. мај 2018.
