У дванаестој емисији „Разбуђивање“ угостили смо Бојана Арбутину, сарадника Музеја жртава геноцида.
Бојан Арбутина је докторанд историје на Философском факултету Универзитета у Београду. Рођен је у фебруару 1993. године у Глини на Банији, иако су његови преци са Кордуна. То су крајеви који су вековима насељени Србима, о чему говоре многобројни културно-историјски споменици и православне цркве из 17. и 18. столећа.
Бојан је као дете почетком аугуста 1995. године скупа са још 250.000 својих земљака прогнан у злочиначкој акцији под шифрованим именом „Олуја 95“, која се сматра највећим етничким чишћењем у Евопи после Другог светског рата, са елементима геноцида. Злочиначка операција „Олуја 95“ је изведена од стране хрватских војно-полицијских снага, НАТО авијације и Петог муслиманског корпуса Армије Босне и Херцеговине (комаданданта Атифа Дудаковића).
На почетку емсисије смо причали о корену мржње Хрвата према Србима… како је то Бојан објаснио да та нетрпељивост није од јуче или од 1941. године, него из 19. столећа, када је Бечки двор укинуо Србима Војну Крајину, као организациону јединицу у оквиру Хазбуршке монархије, која је била потчињена директно аустријском цару, јер су Срби Крајишници долазили ту испред Турака и бранили германску царевину од Османлијске империје. Били су ратници, који су својом крвљу плаћали земљу на којој живе, за разлику од хрватског кметства и племства који нису имали толике повластице пред Бечом.
Тада се јавио Правашки покрет и др Анте Старчевић, пореклом Србин, коме су преци покатоличени и тако је код њега створена мржња према свему што има везе са православљем и Србима. Заправо он је имао свуда само речи погрде за Србе у свим јавним наступима средином 19. века. У наредним епохама мржња према Србима није јењавала, напротив. Хрватски официри и војници су активно учествовали у нападу на Краљевину Србију током Првог светског рата, док су многи Срби прелазили на страну својих сународника.
Усташе су током четири ратне године 1941-1945 на територији НДХ, која је углавном сачињена од српског етничког простора починиле невиђена зверства и геноцид над Србима и Православљем. Поред концентрационих логора Србе су убијали у шумама, у црквама, на кућном прагу, на вашарима, школама, збеговима и др. Тако је број Срба радикално смањен, а југославенске комунистичке власти после Другог светског рата нису дозвољавале да се јавно прича о геноциду над Србима.
У другом делу емисије направљен је мали хронолошки списак догађаја који су претходили „Олуји“… А то су промена друштвено-политичког система у СФРЈ почетком 1990. године, односно вишестраначки избори на којима побеђује Фрањо Туђман и његова милитантна странка ХДЗ. Затим увођење шаховнице за републички симбол СР Хрватске и илегално наоружавање хрватских екстремиста које су водили министри у Влади СР Хрватске Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац… Брисање Срба из Устава СР Хрватске 21. децембра 1990. што је значило да Срби од конститутивног народа постају национална мањина.
Први окршаји у Пакрацу и Плитвицама у марту 1991. године… напади на касарне ЈНА где су били регрути на редовном одслужењу војног рока из свих других југословенских република… и проглашење РС Крајине у Книну на Никољдан 1991. године. Злочиначке акције пре „Олује“, а то су: Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године, Масленица код Задра 22. јануара 1993. године, Медачки џеп код Госпића 9. септембра 1993. године… Прогон Срба из урбаних средина: Вуковар, Осијек, Карловац, Госпић, Шибеник, Дубровник, Загреб, Сплит, Сисак и др. током 1991-1992. где је скоро дупло више Срба прогнано од хрватских екстремиста по налогу власти.
У марту 1995. године крајишком руководству, које је иначе било под патронатом Београда понуђен је план „З-4“, за који је Милан Мартић рекао да није у том моменту спреман да то прихвати.
Претходница „Олуји“ била је злочиначка операција „Бљесак“, када су почетком маја 1995. године хрватске војно-полицијске снаге напале Западну Славонију као део РСК, где је скоро 20.000 Срба прогнано а скоро 300 убијено.
Почетком августа 1995. године крајишки представници су прихватили и потписали тај план „З-4“, испред америчког амбасадора Питера Галбрајта, али Хрвати то више нису хтели, него су се спремали за напад на Крајину. Тачније америчка фирма МПРИ је обучила хрватске официре и помогла хрватску војску за тај злочин.
„Олују 95“ заправо започињу авиони НАТО пакта тако што су бомбардовали радарске системе и репетиторе у 03:40 сати 4. аугуста 1995. године.. а само два сата касније око 135.000 хрватских војника креће у напад… гранатирани су Книн и Грачац и још неколико места, касније се укључују јединице Петог муслиманског корпуса Армије БиХ. Одбрана је у јужном делу РСК лагано пукла, док је на Кордуну и Банији пружан жилав отпор 4 дана. Врховна команда СВК доноси одлуку о привременој евакуацији 4. аугуста увече, а Хрвати улазе 5. августа 1995. године у напуштен град Книн, крајишку престоницу.
За тих неколико дана аугуста 1995. године убијено је и нестало око 2.500 Срба, а процењује се да је најмање 250.000 Срба у колонама кренуло ка матици желећи да избегну покољ од хрватске војске. Занимљиво је и то што су многи злочини у неким селима: Вариводе, Гошићи, Грубори, Кијани и др. почињени после 12. аугуста 1995. године, када је „Олуја“ званично завршена. Циљ је био истребити Србе у потпуности.
Иначе, у списима Хашког Трибунала „Олуја 95“ окарактерисана је као удружени злочиначки подухват, на чијем челу је стајао Фрањо Туђман, хрватски председник 1990-1999… Иако пред Међународним кривичним судом званично нико није одговарао за „Олују 95“, јер су хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач у другостепеним пресудама ослобођени.
У данашњој Хрватској 4. и 5. аугуст су проглашени Данима домовинске захвалности, где се окупља стотине хиљада посетилаца из целе Европе, уз присуство свих државника… док у Србији и Републици Србској то су дани туге и сећања на погром.
Тако су гледаоци позвани на парастос у београдској цркви Св. Марка на Ташмајдану у недељу 5. августа 2018. године од 11 сати. Али, парастоси за жртве „Олује 95“ одржавају се у Шиду, Бањалуци, Чикагу и др.
Са Бојаном Арбутином је разговарао Милан Чучковић.
Погледајте снимак целе емисије:
