Дечји камп који траје од 9. до 18. августа, наводи Индеx.хр, организују српски ратни ветерани уз подршку и помоћ локалне општине, и у њему учествује десет девојчица и 34 дечака. Реч о Удружењу учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Деца тамо рукују репликама оружја, али и ваздушним пушкама и пиштољима. Ова, у најмању руку чудна пракса, откривају њени организатори, у Србију је стигла – из Русије, пише хрватски лист, а преноси Блиц.
Председник Савеза ратних ветерана Србије Жељко Вукелић каже да се омладина уз помоћ инструктора из Русије и пензионисаних припадника полиције и војске обучава да се брани.
Камп на Златибору узбуркао је јавност, с озбиром да се на снимцима који су се појавили виде млади у униформама и са оружјем у рукама, а организатор кампа, иначе, председник Савеза ратних ветерана Србије Жељко Вукелић каже да се они уз помоћ инструктора из Русије и пензионисаних припадника полиције и војске „обучавају да се бране“ и у томе не види ништа спорно.
Дозволу за одржавање кампа, како каже, дала је општина Чајетина чији је председник Милан Стаматовић.
Према његовим речима, оружје које се види на снимцима није право него су то „вежбовне пушке које је некада користила Војска, а коју су купили у војним магацинима“.
Вукелић каже да Удружење учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије организујући камп не ради ништа против закона и да су од општине Чајетина добили локацију и материјално-техничка средства.
Истакао је да се камп одржава по принципу сличних у Русији, а да им је партнер на том послу организација „ЕНОТ“ из Русије.
Можда камп јесте по закону, али медији у Србији који се финансирају са запада постављају питање да ли је оправдано, какве су последице и ко је овластио инструктуре да врше обуку.
За председника општине Чајетина Милана Стаматовића, камп на Златибору је хуманитаран и патриотски у којем се деца уче традиционалним српским вредностима.
„Ово није војни камп где се деца обучавају за терористичке акције, како нас оптужују у јавности. Ми нећемо због тих оптужби одустати, него ћемо се трудити да камп постане традиционалан, како би што више деце могло да научи оно што не могу кроз редовно школовање, јер нема више Одбране и заштите, као предмета у школама“, рекао је Стаматовић.
У кампу има 44 деце узраста од 12 до 23 године из Србије, Црне Горе и Републике Српске, а учествују, како тврди организатор, углавном деца ратних војних ветерана.
Обучавају их, каже, пензионисани инструктори Војске Србије и МУП-а уз помоћ инструктора из Русије.
Полазници кампа објаснили су новинарима своје разлоге учешћа, а као један од њих навели су да се на овом поднебљу увек дешавају неки ратови и да због тога треба знати руковати оружјем.
Огњен (17) из Београда верује да ће му то бити потребно у животу, док је Немања из Суботице, каже, већ био на сличном кампу у Русији и да му се веома свидео.
Организатор Жељко Вукелић у прилог својој тези каже да се такви кампови одржавају и у неким другим земљама попут Русије или Мађарске.
Његово мишљење не деле сви у јавности, па су се тако саопштењем данас огласиле и политичке партије које су овакву врсту кампа осудиле, те је прича у току дана била измештена на политички терен.
Либеларно-демократска партија Чедомира Јовановића је затражила да се хитно затвори „паравојни камп на Залтибору који у опасност доводи децу која се тамо налазе“ и пита ко финансира такве „сулуде пројекте“.
Сматрају да се председник општине на чијој територији се камп одржава и који стоји иза организатора мора позвати на одговорност.
ЛДП је оценио као неприхватљиву било какву злоупотребу деце, посебно такву где се промовише ратна обука, руковање наоружањем и подстиче агресивно понашање.
Танјуг / Хронограф
Čeda Jovanović,ha,ha,ha? Samo napred ,braćo. Decu treba odmalena učiti ratničkim veštinama,da vole i ne mrze,ali da znaju ratovati i nikom ne verovati,a svakog poštovati sve dok se ne saznaju namere . Sve što preti bratu i sestri svojoj,narodu svom,đedovini i našem i jedinom Hristosu Svetom uništiti,ali i tad biti častan ratnik,a ne zmija podmukla.
Na zidu jedne samoposluge u Mirijevu, neko je duhovito napisao grafit: “ Čeda prašak“. Taj čovek prašak, sa jedva pređenim cenzusom, dobija veliki medijski prostor, gotovo da se po tome izjednačio sa onom nesretnicom iz Niša (Miljanom Kulić). To mnogo toga objašnjava i istovremeno traži odgovor: Zašto se te dve sasviim nerelevantne osobe uopšte citiraju i ko im omogućava da medijski vršljaju po Srbiji ?
Cedo IZDAJICO AMERICKA !!!!