Ново истраживање објављено у „Animal Cognition“ каже да су чак и ваше мале крзнене бебице способне да вас гледају у очи и лажу.
Истраживачи из Швајцарске су се заинтересовали за разумевање способности паса да преваре људе да би добили оно што желе. Прво су обучили псе (учествовало је 27 различитих раса између 1,5 и 14 година) да разликују две жене према њиховој дарежљивости у дељењу хране – једна жена је била „кооперативнија“ зато што је радо давала псу храну, а друга је била „такмичарски настројена“ јер је нудила храну, а онда би је ставила у џеп. Касније, тестови су показали да су пси више волели „кооперативну“ особу.
Следећа ствар коју су научили псе је да доведу особу до хране. Гледали су док су кобасице (омиљена храна) и кексићи за псе стављани у две идентичне кутије, које су онда стављане на земљу са још једном празном кутијом. Током теста псима је тражено да покажу где је храна од кутија које су се налазиле на земљи. Два пута су тестирани са кооперативним партнером и два пута са такмичарским. Док су кооперативни партнери награђивали псе оним што је било у кутији, ако није била празна, такмичарски партнери су задржавали оно што би нашли.
„Упоређујући понашање паса у присуству кооперативне особе у такмичарске, сазнали смо да постоји повезаност између дана тестирања и улоге партнера у томе да их наведу да покажу кутију у којој се налази храна коју више воле“ наводи аутор истраживања. „Оба дана током теста пси су чешће наводили кооперативног партнера него такмичарског до кутија која је садржала омиљену храну, и овај ефекат је израженији другог у односу на први дан.“
Другим речима, више од половине паса је схватило да довођење такмичарски настројене особе до кутије са кобасицом им неће донети бенефит, тако да су лагали када су показивали храну. Заправо, чак су два пса, Арвен и Нелсон били толико паметни, да су увек наводили кооперативну особу до кобасице, а никада такмичарску. Бакстер, Чика, Бани и Кају такође никад нису водили такмичарског партнера до кобасице, иако су били мање доследни са кооперативним.
Ови резултати указују на то да су пси у стању да прилагођавају своје понашање и користе обману тактички; разумеју како њихова дела утичу на понашање других.
Елиша Штунчула је сертификовани тренер паса и власница „I said sit“ школе за обуку паса у Лос Анђелесу. Каже да истраживање тера људе на размишљање о намерама паса. „Иако је то мали узорак и односи се само на неприродан сценарио,“ каже она за „Broadly“, „мој закључак није да пси лажу и обмањују, него пре потврђује да су пси врло интелигентне животиње. Пси су врло мотивисани да раде ствари од којих највише профитирају. То је један од разлога зашто су тако добри за обуку.“
Идеја да су пси способни да манипулишу да би остварили корист, није непозната. Штинчула прича анегдоту: „У мојој кући… мој пас покушава да каже мом мужу да га нисам нахранила, ако муж дође пошто сам нахранила пса. Он је паметан пас и воли храну, тако да ће да покуша да два пута добије вечеру ако може.“
Разумевање истраживања, наставља, састоји се у томе да пас лаже. Али „Из перспективе паса, они интелигентно манипулишу да би сценарио ишао у њихову корист.“
Питање је: Да ли власници паса треба да буду подозривији према псима? Мариен Хеберлајн, главна ауторка истраживања, предлаже да треба. „Пас је и даље лојалан, дивни пројатељ,“ каже она за „Broadly“. „Ипак, истраживање показује да пси, као и друге животиње, покушавају да остваре своју корист. Изгледа да знају шта желе и тако манипулишу људима да би остварили своје циљеве.“ Она саветује власнике да „буду пажљиви и прецизни са награђивањем паса“ јер могу да лажирају понашање само да би добили награду.
Извор: Broadly/Vice