Вила у Тополској улици 15 на Врачару, стара око 90 година, упркос противљењу чланова Удружења „Тополска“, јуче је сравњена са земљом.
Овај поприлично оронули објекат је, према сазнањима удружења, први пројекат модерне у архитектури Београда, дело архитекте Милана Шланга, саграђен 1927. године. Међутим, упркос противљењу групе комшија, градски секретар за урбанизам и грађевинске послове Милош Вуловић тврди да је апсолутно све у овом случају урађено по закону.
– Грађевинску дозволу смо издали по свим прописима почетком јула, док су Тополска и околне улице под „претходну заштиту“ стављене од стране Завода за заштиту споменика 15. августа, када је одлука објављена у „Службеном гласнику“. Сам процес издавања грађевинске дозволе отпочео је почетком 2018. када је од стране Комисије за планове потврђен урбанистички пројекат на основу којег су издати локацијски услови и на крају грађевинска дозвола, а све у складу са Планом генералне регулације (ПГР) који је на снази од марта 2016. – објашњава Вуловић.
Рушење досадашње виле у Тополској 15 почело је јуче. И ту, како каже Вуловић, нема ништа спорно.
– Кућа на тој адреси не спада у споменик културе јер у том случају би инвеститор могао само да је реновира, не би смео да мења њене основе. Међутим, куће које су под „претходном заштитом“ могу да се руше, само будући објекти морају да буду у склопу амбијенталне целине на Врачару, што ће инвеститор морати да испоштује – напомиње Вуловић.
Он још једном додаје да је баш све урађено по закону.
– ПГР овог подручја био је месецима у јавности, грађани су могли да уложе жалбе, али нико то није учинио. На основу плана који су касније усвојили одборници Скупштине града, инвеститор је издвојио поприличну суму новца за куповину локације. Многи не схватају да је овде реч о веома трошним кућама чије се одржавање није исплатило досадашњим власницима па су се одлучили на продају.
Вуловић се такође слаже да се мора сачувати амбијентални изглед овог дела Врачара.
– Наравно, то смо рекли и представницима удружења „Тополска“. Предложили смо да Завод за заштиту споменика одреди какве фасаде треба да буду у том крају, како би будући инвеститори морали тога да се придржавају – закључио је градски секретар за урбанизам и грађевинске послове.
Завод без одговора
Поводом „случаја Тополска“ контактирали смо и Завод за заштиту споменика културе Београда, али до закључења овог броја од њих нисмо добили одговоре.
Радови пријављени инспекцији
– За предметну локацију измирена је накнада за грађевинско земљиште и постоји пријава почетка радова која је прослеђена надлежним инспекцијским органима у законском року – објаснио је Вуловић.
Сузана Луковић, Блиц