Незадовољство расте док Србија и Косово кују заверу о размени територија дуж „етнички хомогених“ линија. Ентони Лојд (Anthony Loyd) страхује да још један сукоб долази.
Власт у Србији не може да се реши свог проблематичног свештеника. Отац Сава Јањић је трн у оку још једном српском моћнику, двадесет година након што је постао проклетство и Слободана Милошевића – када је овог председника критиковао због несразмерне употребе силе на Косову.
Игуман, који је због својих онлајн вештина и осуђивања претњи према изолованом српском народу на Косову – добио надимак „сајбер монах“, овог пута критиковао је председника Вучића због плана да преосталу српску заједницу на Косову подели. Ако до ње дође, подела Косова дуж такозване „етнички хомогене“ линије не само да би довела до тога да Србија више никада не буде могла да полаже права на своје највеће светиње, него би могла и да започне следећи балкански рат.
„Идеја о подели је апсурдна,“ за Тајмс је рекао педесетдвогодишњи отац Сава, у Високим Дечанима – манастиру из 14. века са југа Косова, једној од највећих светиња Српске православне цркве. „Одсецање тела Срба са Косова имало би разарајуће последице за нас. Наше становништво би нестало. Успели смо да останемо овде са великим потешкоћама, али шта би нам се догодило када би дошло до размене територија? То би био крај.“
Отац Сава није једини који се противи идеји да Србија и Косово изврше прекрајање граница како би разменили етнички чисте делове територије у замену за коначни мировни споразум – што је потез који многи искусни посматрачи по свему виде као фашизам, осим по самом имену.
Идеја о подели је била спорна, да би се, од како је Косово добило делимично признату независност 2008. године, у различитим фазама она и напустила. САД, Британија и Немачка биле су једне од највећих противника размене територија, страхујући да би споразум о подели између Косова и Србије поставио преседан који би погоршао постојеће територијалне проблеме широм Балкана, а нарочито оне у Босни и Херцеговини.
У Босни и Херцеговини, која је од свих бивших југословенских република „најзапаљивија“ , српска мањина наставила је да захтева уједињење своје територије са Србијом још од како је 1995. године окончан рат у Босни, а сепаратистички позиви – који су додатно добили на снази са причама о подели Косова – непопустљиво иду у сусрет изборима у Босни и Херцеговини у недељу, у којој је расколничка политика странака још више продубила постојеће поделе.
Међународни ставови о размени косовске и српске територије драматично су се променили у августу ове године, када је амерички саветник за националну безбедност, Џон Болтон (Јохн Болтон), дао жуто светло заговарачима идеје о размени територија.
„Америчка политика је – да ако две стране могу да се о томе узајамно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције,“ рекао је Болтон, одражавајући Трампов олабављен став према Балкану.
На запрепашћење европских дипломата, косовски председник Хашим Тачи и српски председник Александар Вучић протумачили су Болтонове речи као сагласност САД. Они су убрзали своје тајне преговоре о размени делова етнички чистих територија.
Косовски и српски председник надају се коначном решењу и договору о територијама; признање Косова од стране Србије и директан пут ка чланству у ЕУ. До сада су се дискусије фокусирале на размену четири општине са српском већином на северу Косова за три албанске општине – Прешево, Медвеђу и Бујановац – на југу Србије. Висока представница ЕУ већ је у Бриселу посредовала разговорима о овом питању између две стране.
Говорећи о својој преговарачкој позицији ове недеље у Приштини за Тајмс, председник Тачи је употребио изврнуту терминологију, изостављајући термин „подела“ у корист термина „мала (блага) корекција“.
„Неће бити поделе, неће бити размене територија,“ рекао је он. „Оно на чему радим јесте ’мала корекција’ граница која ће да обухвати Прешево, Медвеђу и Бујановац. Али језеро Газиводе, северни део града Митровице или рудник Трепча неће ни под којим околностима да буду отворени за дискусију. Они ће увек да буду део Косова, о томе нема преговора.“
Председник Вучић још увек није показао своје карте, али познато је да фаворизује поделу која је у супротности са Тачијевом понудом, поделу која би обезбедила да српске територије на северу Косова буду припојене Србији и то без размене за општине са албанском већином у Србији. Ову идеју критикују опозиционе странке из обе земље.
„Прекрајање граница на Балкану је изузетно опасна идеја,“ рекао је Вук Јеремић, бивши српски министар спољних послова, који је сада председник Народне странке – водеће српске опозиционе странке. „Нико не може да ме убеди да уколико се овде границе прекроје дуж етничких линија, да се то исто неће захтевати на другим местима широм Балкана.“
Поред потенцијала да изазове насилне ланчане реакције, идеја о подели има очигледне и многобројне мане. „Прешевска долина“ у Србији, у којој живи око 60.000 Албанаца, обухвата Коридор 10 – важан стратешки аутопут на југу земље, којег се Београд никада не би одрекао.
У међувремену, размена предложене територије Косова довела би до тога да већина преосталих Срба на Косову, чак до 70.000 становника, као и све највеће светиње православне цркве на Косову, остану на територији јужно од реке Ибар – која не би била обухваћена споразумом.
Протеривањем српског становништва, до којег је дошло после НАТО интервенције, број Срба смањен је за око педесет одсто – на између 90.000 и 120.000. Већина њих живи у раштрканим заједницама на југу, а свака подела би вероватно убрзала њихов одлазак са Косова.
Сам разговор о размени територија повећао је тензије између заједница, а ни господин Вучић ни господин Тачи још увек нису објаснили, ни Србима, а ни Албанцима, шта би тај споразум могао да обухвати.
Током сукоба на Косову 1998-1999. године, отац Сава изазвао је гнев Милошевића јер је више пута слао имејлове домаћим и страним новинарима и групама за људска права о несразмерној употреби силе од стране српских јединица које су ратовале са косовским герилцима.
Заменивши имејлове у корист твитова, „сајбермонах“ сада је још једном ушао у средиште арене, овог пута како би осудио план о подели – и опет су га напали српски државни медији.
„Проглашен сам за јавног непријатеља моје земље и од стране самог председника – због писања твитова који су противни његовом ставу,“ рекао је игуман. „Називају ме издајником, албанским патриотом, агентом страних сила.“
Србија је формални кандидат за чланство у ЕУ од 2011. године – статус који Косово још увек није добило.
Лобисти који су на високом положају придружили су се сукобу, у овој новој ери политичких плаћеника које и један и други председник запошљавају како би им побољшали имиџ, помогли да олако пређу преко упорних оптужби о својим наводним везама са организованим криминалом и кршењем људских права и како би им помогли да искористе наратив у прилог договору.
Иако је Институт за глобалне промене Тонија Блера (Tony Blair) негирао да бивши премијер лобира за поделу у име српског председника, инсајдери који су упознати са детаљима ових разговора тврдили су, у више наврата, да се господин Блер већ састао са немачком канцеларком Ангелом Меркел, позивајући је да поново размотри противљење подели, а тренутно је на путу за Вашингтон како би разговарао у корист поделе са Савезом за националну безбедност.
Овај план има мало присталица на Косову – и међу Србима и међу Албанцима. Заједница је подељена и уплашена због опција које се тичу њихове будућности чак и северно од реке Ибар, где око 40.000 Срба живи у четири општине које су могући део плана размене територија. Водећи противник поделе, Оливер Ивановић, убијен је почетком године, чиме је утишан српски отпор Вучићу.
„Разговор о овом плану довео је до тога да се понашамо као стока у Африци која је дошла на реку,“ рекао ми је један Србин, који је желео да остане анониман. „Жедно крдо јури напред како би пило воду, али само они који су напред могу да виде крокодиле.“
Иако ниједан споразум о размени територија није ни на помолу, док Вучић и Тачи одмеравају снаге за другу рунду преговора, очигледна летаргија ЕУ и Вашингтона према могућности званично санкционисаног етничког чишћења и напуштање политичких вредности које су се некада сматрале неприкосновеним – изазвали су још једном слутње о могућем рату.
„Преживели смо све овде,“ рекао је отац Сава, посматрајући древне манастирске зидове, „500 година под влашћу Отоманског царства, марширање војске, оба светска рата. Али се сада бојим да би ова идеја о подели за нас могла да буде катастрофална. Забрињава ме то што толико људи може да види тај неприродни савез између двојице аутократа који су одлучни да буду на власти – власти у којој организовани криминал игра толику улогу – а ипак нико у ЕУ није рекао: ’Ово вас неће довести у Европу, ово вас неће одвести до оде радости’.“
Извор: The Times
Превод с енглеског: Коссев
 страхује да још...){kind=link}