„Ћао, тако их све треба шишати“. Ове речи у коментару на једној Фејсбук страници за откуп женске косе можда и не делују страшно ако се не зна да их је написао Нинослав Јовановић, који је осуђен јер је шишао и силовао девојчице.
Јовановић, који живи у Малчи код Ниша, због својих изопачених поступака добио је надимак „Малчански берберин“. Из затвора је изашао у јануару после издржаних 12 година робије, јер је једну девојчицу (12) из Ниша силовао, а другу из Горње Врежине покушао да силује, претходно им ошишавши косу. Чињеница да је на слободи забринула је 30 родитеља који су се обратили Игору Јурићу, оснивачу Фондације „Тијана Јурић“, указујући да Јовановић има Фејсбук профил са 3.200 пријатеља и да тако може да нађе нову жртву. А да на Фејсбуку не мирује показују и поруке које је оставио у утисцима на страници за откуп косе, а које би могле да имају и прикривено значење.
– Супер, само шишајте. Поздрав – написао је он.
Испод овог утиска, додао је и коментар: „Имам доста пријатељица које би секле, а не знају“. Врхунац је коментар видео снимка којим Јовановић као да описује своју филозофију односа са женама: „Ћао, тако их све треба шишати“.
Јовановић је напаствовање две девојчице у 2005. починио док се налазио на условној слободи, после 9,5 година проведених у затвору због превара и силовања. Вештаци су на последњем суђењу утврдили да није душевно оболео, али да има психопатску структуру личности те да је велика вероватноћа да ће дело поновити.
Игор Јурић, коме се свакодневно обраћају забринути суграђани Нинослава Јовановића, каже да су његови коментари на друштвеним мрежама дефинитивно потврда да се ради о повратнику.
– Одговорно тврдим да није питање да ли ће он поновити злочин, него је само питање када. За мене и људе који су имали искуства са таквим особама нема дилеме. Треба само да се запитамо када ће се то десити и ко ће одговарати када он уради оно што је већ урадио. Ко ће бити крив за два помиловања тог човека који је починио силовања? Ко ће сносити одговорност за треће силовано дете – пита Јурић.
Др Јелена Младеновић, начелница судске психијатрије у Специјалној психијатријској болници у Горњој Топоници, каже да нико не може са сигурношћу да каже да ли ће нека особа поновити кривично дело, али да је структура личности у описаном случају таква да се то од њега може очекивати са великом вероватноћом.
– Циљ затворске казне је да се смањи опасност понављања кривичних дела. Казна подразумева и рад са том личношћу да би она после ње могла да се уклопи у социјалну средину и оквир друштвених и моралних норми, да не чини кривична дела. У овом случају није у питању болест, ради се о здравом човеку, што је био и када је починио кривично дело. Какав је ушао у затвор, такав је изашао. Према информацијама које сте ми дали, велика је вероватноћа да би такав профил личности могао да понови кривично дело – каже др Младеновић. Она додаје да сам акт силовања подразумева понижавање жене и да силоватељи то не раде само из сексуалног нагона, него и да понизе жртву, што је случај и са чином шишања.
Др Јелена Младеновић: Кад неку жену ошишате, стављате је на стуб срама, јер су проститутке некада насилно шишали. Кад шишате девојчицу, шишате је ‘на време’, јер човек који то ради мисли да су жене курве и зло.
– С обзиром на то да се ради о поремећају структуре личности, а не о болести, то су обрасци који су оформљени – истиче др Младеновић. Она објашњава да такви обрасци не могу да се промене.
– Друштво може само да га исконтролише. И то што никада неће да се промени, а кривично дело је починио из карактеристика личности, а не из душевне болести, то је са њим ту и даље. Зато сматрам да неко са описаним начином понашања и структуром личности може да понови кривично дело – каже она.
Замка на друштвеним мрежама
Др Јелена Младеновић каже да друштвене мреже могу бити велика замка, јер многи не знају са ким комуницирају.
– Од друштвених мрежа има користи, али су оне истовремено и језива ствар. Могу да буду велика замка јер се не зна са ким се комуницира. Имали смо неколико вештачења где жртве навуку као да неко тражи жену за послугу у кући, па је онда затвори, па је веже, шиша… – каже она.
Заштитимо жртве
Игор Јурић за „Блиц“ подсећа да је током радионица које организује Фондација „Тијана Јурић“ дошао у контакт са више од стотину жена које су биле жртве сексуалног злостављања када су биле деца.
– Оне нису имале подршку никога и нису смеле то да пријаве. Њихова сведочења и њихово охрабрење за све што радимо ми је највећа сатисфакција зато што ми као друштво не стајемо на страну жртава, већ смо на страни злочинаца. Питам кад ће се Србија опаметити и кад ћемо схватити да морамо да штитимо жртве, а не злочинце. Те жене су сексуално злостављали очеви, пријатељи родитеља, комшије, непознати, и оне су то морале да прећуте јер нису имале заштиту породице и друштва. Хајде да одстранимо монструме, заштитимо жртве и почнемо да мењамо наше друштво – каже Јурић.
Бранко Јаначковић, Биљана Вучковић, Блиц
