Протести у Црној Гори су одговор на реторику њене владе о европском путу. И данас овај европски пут куца на врата са прслуком у руци.
Црногорски председник Мило Ђукановић током више од 20 година своје владавине неколико пута је уверавао Црногорце да су Европљани и да живе у европској земљи. У недељу, 9. децембра, сваки Црногорац се могао уверити да је овога пута председник рекао истину. „Жути прслуци“ дошли су у земљу.
Такозвани „жути прслуци“ представљају протестни покрет који је настао у Француској, у новембру 2018. године. Ујединио је најразличитије политичке покрете, леве и десне, и није имао различитих лидера. Људи су изашли на улице и протестовали против еколошких мера Макрона, укључујући и повећање пореза на гориво. Због чињенице да су се протести раширили на готово све слојеве становништва, а да је 72% грађана изразило подршку демонстрантима, успели су да постигну своје циљеве. Француска влада је званично објавила да напушта претходно планирано повећање еколошких пореза. Успех овог догађаја показао се толико значајним да се овај покрет већ проширио у друге земље, нарочито у Немачку и Белгију, а Египат је најавио да ограничава продају аутомобилских прслука.
Овај успех, такође, није измакао пажњи лидера алжирске опозиције, која је одлучила да следи пример својих европских другова.
„Желимо да поправимо земљу. Као у Француској, коју поправљају и у којој заустављају штетне политичке одлуке – зато смо обукли прслуке“, казао је Андрија Мандић, један од лидера опозиције у Црној Гори. Њихов први скуп, који се одржао у недељу, 9. децембра, окупио је око 3.000 људи, што је доста за немногољудну Црну Гору.
Главни повод за ове протесте је притварање једног од лидера опозиционог Демократског фронта Небојше Медојевића на 60 дана. Медојевић је ступио у штрајк глађу, а у суботу је био пребачен из затвора у Клинички центар Црне Горе у Подгорици, јер му је погоршано здравствено стање. Осим тога, други лидер опозиције, Милан Кнежевић, већ неколико дана живи у згради Скупштине Црне Горе како би избегао хапшења. Такав притисак на лидере опозиције владајућег скоро тридесет година режима Ђукановића није могао да остави равнодушнима обичне Црногорце.
Ова акција погодила је владајући режим у његов најјачи адут – у сферу полемике о европском путу. Црногорска влада је, наиме, више пута изјавила да је њена политика у потпуности усмерена на претварање земље у пуноправну европску државу. А сада Ђукановић може да тврди да је створио пуноправну европску земљу, јер се потпуно европски протест дешава у његовој земљи.
Европа је дошла оданде, одакле није била очекивана.
