Откриће полудрагог камена на зубима хиљаду година старог женског костура доказује да су жене биле много укљученије у израду средњевековних рукописа него што се досад мислило, објавили су историчари.
Научници тврде да то противречи увреженом мишљењу да жене у средњем веку нису имале готово никакву улогу у „производњи“ литературе, која се тада углавном одвијала у религијским институцијама.
Трагови лаписа лазулија, који се у средњем веку користио као плави пигмент за сликање, откривени су на зубним наслагама жене покопане између 1000. и 1200. године, наводи се у студији немачког Института Макsа Планка и Британског универзитета у Јорку.
Костур је ископан на гробљу повезаном са самостаном у Далхајму у западној Немачкој.
Научници тврде да то противречи увреженом мишљењу да жене у средњем веку нису имале готово никакву улогу у „производњи“ литературе, која се тада углавном одвијала у религијским институцијама.
Историчарка Кристина Варинер са Института Макса Планка тврди да ово откриће као ниједно пре показује да су жене у то доба биле образованије и писменије него што се мислило.
„Узбуђена сам што наша студија показује да помоћу археологије можемо открити неке изгубљене информације о улози жена у историји“, казала је Варинер.
Научници који су проучавали костур закључили су да је жена, којој је било између 45 и 60 година у тренутку смрти, била сликарка која је често лицкала врх киста док је сликала.
Сматра се да је била део групе од 14 жена које су живеле у самостану и вероватно су биле припаднице богатије, образованије класе.
„Овде имамо директан доказ да је жена сликала и то користећи се врло ретким и скупим пигментом“, казала је Варинер.
„То ме наводи на питање колико бисмо још уметница могли пронаћи по гробљима – само кад бисмо их потражили“, закључила је.
Хина / Ројтерс
