После 87 десетки из свих 87 предмета на Биолошком и Електротехничком факултету, Војислав Глигоровски је усавршавање наставио у Лозани, у жељи да стекне нова знања, којима би, како каже, једног дана могао да допринесе унапређењу науке у Србији.
Сигуран је, наиме, да ће се вратити у Србију, пре свега зато што то види као дуг професорима и асистентима Универзитета у Београду, који су га, како каже, обликовали.
„Знање стечено на београдском универзитету је, гледано из перспективе после годину дана проведених у Лозани, много шире и дубље у односу на оно које имају колеге из остатка света, а то је заслуга пре свега наших професора. То су изузетни људи који залагањем, упркос ситуацији, студентима пружају врхунско образовање“, рекао је Војислав за Танјуг.
Због њих, пре свега, жели после стицања знања и искуства у свету да се врати у земљу и допринесе развоју српске науке и образовања.
„Волео бих кад се вратим да останем у научној заједници. Надам се да ће прилика бити, али и да ћемо ми који смо студирали у Београду помоћи да се те боље прилике створе“, каже он.
Војиславу је, како објашњава, најпре „огромно знање“ стечено у Математичкој гимназији отворило врата Сорбоне, а оно добијено на Универзитету у Београду пружило могућност за даље студије на Кембриџу, Оксфорду и циришком ЕТХ на коме је студирао и Алберт Ајнштајн.
За докторске студије изабрао је Савезну политехничку високу школу – ЕПФЛ у Лозани, јер је ту, како каже, од првог дана могао да се бави практичним и научним радом.
„Оба факултета у Београду сам завршио у року, није било тешко, није било одрицања, то ме занимало. На студије нисам гледао као на обавезу. Постојале су само потешкоће – техничке, организационе и административне природе, јер, када желите да студирате на два факултета потребна су вам два сведочанства, на два факултета не можете бити на бужету или се нека предавања преклапају“, рекао је и додао да су му, срећом, професори излазили у сусрет.
Због великих трошкова живота у Француској „изгубила“ га је Сорбона, а Биолошки факултет и ЕТФ добили су најбољег студента у генерацији на одсецима које је студирао.
Војислав наводи да не жали за Сорбоном јер сада види да је најбоље прво завршити основне студије у Србији па онда кренути у свет.
„Са ове дистанце за Сорбоном не жалим и могу да поручим свим младима да размишле, да не трче у иностранство одмах после завршене гизмназије. Покајао бих се да сам одмах отишао“, рекао је Војислав и додао су ЕТФ и Биолошки факултет изузетне институције.
Средњошколцима поручује да добро размисле шта ће студирати јер резултати не изостају када се нешто воли.
Њему је Математичка гимназија била највећа одскочна даска у свет знања, рекао је Војислав који је Биолошки фактултет уписао из љубави према биологији а ЕТФ јер му је било жао да запостави знање из математике, физике и информатике која нуди Математичка гимназија.
Странце је, прича, у некој мери чудило што током студија није добио ниједну деветку, али су им важни и истраживачко искуство, присуство на конференцијама, волонтерески рад.
Према његовим речима, у свету студенти могу да комбинују предмете са различитих факултета у оквиру једног унивезитета нпр. музику и социологију, а код нас таква могућност не постоји.
Захваљући двама четворогодишњим програмима могао је да прескочи мастер и оде директно на докторске студије.
„Америка ми се чинила далеко, аплицарао сам за неке од најбољих универзитета, Кембриџ, Оксфорд, примљен сам на све, али сам изабрао ЕПФЛ, јер ту од првог дана можете да се посветите пројекту“, каже он.
Додаје да много воли да се дружи, да се игра са рођаком Ханом која је сада ђак првак, учи језике – а научио је и шпански, француски и руски.
„Добра страна науке су многобројне размене, путовања и што када имате научни резултат представљате га на конференцијама на неким много лепим местима попут данског острва Борхолм“, наводи Војислав.
Танјуг
