Специјални резерват природе „Царска бара“ налази се између Београда, Новог Сада и Зрењанина. У близини Царске баре налази се Каштел Ечка, у коме су често прављени балови за важне личности Аустроугарске царевине, после балова организован је лов на данашњем локалитету Царске баре, па је по томе добила назив Царска бара.

Данас у СРП „Царска бара“ није дозвољен лов јер важе најстрожи степени заштите. Према речима Миливоја Путића, менаџера туризма у Специјалном резервату природе Царска бара, једини лов који је овде дозвољен је лов фотоапаратом, а има шта и да се улови… Највећа вредност овог заштићеног подручја је резерват птица, са 250 регистрованих врста птица, представља један од најзначајних резервата у Европи. Поред птица присутне су и дивље свиње, дивље мачке, и друге значајне биљне и животињсе вресте.
Без обзира на најстрожи степен заштите, овој лепотици, прете многе опасности. У јесен 2018. године овај предео је захватио пожар, великих размера, изазван људским немаром.
– На ободу резервата се налази викенд насеље, где су људи вероватно палили стрњике, што ће истрага утврдити, и на овој јакој кошави изазвали су пожар, жар се пребацио преко канала Бегеј, дошао до резервата, ухватио трску, и дошло је до пожара широких размера. Дошло је до непроцењиве штете – каже за Зелену патролу, Миливој Путић, менаџер туризма у СРП Царска бара.

Према речима Стеве Чорокала, из удружења „Локално едукативни еколошки центар“, који је дугогодишњи еколог и заљубљеник у лепоте Царске баре, криви смо сви, али највећу одговорност треба да сноси управљач који је задужен за очување овог предела. Управљач СРП Царска бара је Рибарско газдинство Ечка АД.
Управљач за поверено природно добро доноси програме управљања и друга акта са условима и мерама заштите и развоја, у складу са Законом. Носилац права на управљање над Специјалном резервату природе „Царска бара“ је Рибарско газдинство „Ечка“ АД, Лукино Село.
Управљач заштићеног природног добра има обавезу, између осталог, да: Предузме све неопходне мере да спречи уништавање или нарушавање природних вредности добра, посебно путем неодрживог развоја рударства, шумарства, градитељства, као и свих видова загађивања воде, земљишта и ваздуха.
-На терену смо утврдили да је мало више од 300 ха површине под заштитом изгорело. Махом је то први степен заштите, који је страдао, али има нешто и другог и трећег. Нисмо наишли ни на једну спаљену животињу, никакве остатке нисмо нашли, изгорела је углавном стара трска и сува вегетација. Има велике шансе да природа заживи и да буде као до сада. Тачне последице још увек не можемо да утврдимо. Последице ће бити утврђиване наредних неколико година. Постоји потенцијал да се природа сама по себи обнови. – каже Наташа Пил, из Покрајинског завода за заштиту природе.

Менаџер туризма, Миливоје Путић, верује да су се животиње спасиле, да су побегле пред ватреном стихијом, те да је права срећа што се ово није десило у пролеће када животиње имају младунце.
С друге стране Стево Чорокало, није оптимиста по питању даљег опстанка Царске баре, он сматра да је дошло до много веће штете него што надлежни тврде. – Хвала Богу, то се десило у јесењем периоду када птица није било, али где ће се те птице вратити? Нажалост, интерес је најважнија ствар, а заштита је у другом плану. Милијарде разних бића је нестало, птице које су се криле у трсци и шевару, сада у зимском периоду немају где да се сакрију, с друге стране немају храну, ту је постојало много семења, разног биља, тек ћемо да видимо последице, а све је то узрок нашег немара.

– Оно што се званично каже, што је можда и тачно, да је један деда од осамдесетак година, београђанин, који ту има викендицу, спаљивао биљне остатке и да је дунуо ветар и то проширио. Скоро сам слушала једног од инспектора који каже да не може да казни деду од 86 година, и онда ја с правом сумњам да је уопште човек од осамдесетак година изазвао пожар, јер већ имамо за њега оправдање. Нека знају и старији људи да могу да одговарају, ако је тачно – изјавила је Љубица Крњаић, председница Ватрогасног савеза Војводине.

Како бисмо сазнали ко је одговоран за изазивање пожара у Царској бари и које казнене мере су предвиђене за починиоца, обратили смо се Сектору за вандредне ситуације. Одговор нисмо добили.
Стево Чорокало, који годинама прати стање у СРП „Царска бара“ тврди да поред пожара који је значајно угрозио овај резерват, велику опасност представљају и отпадне воде које се испуштају из Рибарског газдинства „Ечка“, које је истовремено и управљач Специјалног резервата природе „Царска бара“.
– Интерес садашњег управљача је да има где да испусти отпадне воде приликом излова рибе. Чињеница је да Рибарско газдинство Ечка и рибњаци, више од 100 година постоје, ти рибњаци су замуљени, такође користе се средстава која се бацају у воду као што су плави камен, креч и слично, и на крају све то доспе у заштићени део СРП „Царска бара“.

На наше питање шта раде са својим отпадним водама, где и у којим количинама их испуштају, од надлежних из Рибарског газдинства „Ечка“ нисмо добили одговор.
Еколози су јасни, СРП Царска бара је царски предео, од којег застаје дах, стога је потребно све учинити како би се она очувала.
Погледајте емисију Зелене патроле о Царској бари: