Комунална полиција у Србији ускоро ће променити име и добити већа овлашћења. Тако бар предвиђа Предлог измена Закона о комуналној полицији, који је у јавној расправи до 6. марта.
Уколико министри у Влади, па посланици у Скупштини изгласају нови акт – то значи да ће комунални полицајци убудуће моћи и да снимају грађане, позивају их на информативни разговор, али и раде у цивилу. Измена закона – измена имена. Уколико предлог акта прође, реч полиција се брише, јер ће комунална постати милиција.
Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику сматра да промена имена није баш добра одлука.
„Сама реч милиција у нашем конкретном контексту асоцира на нека негативна времена и пре свега на деведесете и асоцира на ту полицијску бруталност“, подсећа он.
Професор Правног факултета Универзитета Унион Богољуб Милосављевић објашњава да је то зато што је име полиција већ „резервисано“.
„Разлог томе је просто што је Министарство унутрашњих послова изменама Закона о полицији из 2018. резервисало име полиција искључиво за себе и војну полицију. Тако да је у том закону утврђена обавеза да се све друге службе са именом полиција преименују“, навео је Милосављевић.
Ако Предлог закона прође и комунални полицајци постану милицајци моћи ће да раде у свакој општини, а не као до сада само у градовима. Ново је и то што измене укидају досадашњи критеријум да на 5.000 становника посао може добити један комуналац.
Како ограничења бити неће, то може повећати број комуналних полицајаца на улицама, а предлогом су им увећана и овлашћења. Па ће тако моћи да раде и у цивилу.
Ђорђевић сматра да је то неоправдано, јер у фокусу комуналне полиције није криминал.
„Овде се ради о послу одржавања комуналног реда, значи неког нормалног живота у неком граду за шта заиста нема потребе да се неко прерушава и да тако на неки начин плаши људе по улици“, истиче он.
Осим тога, будући комунални милицајци моћи ће да снимају, али и да легитимишу све, а не само прекршиоце, али и да позивају грађане на тзв. информативни разговор. Поред лисица и палице, измена закона им дозвољава још једно помагало у раду – сузавац.
Професор Милосављевић упозорава на опасности злоупотребе комуналне милиције.
„Требало би сада да се тим овлашћењима некако, као противтежа, направи бољи систем контроле који нешто посебно није унапређен и постоји реална опасност коју није лако спречити – заправо да комунална полиција буде употребљавана понекад и као приватна војска градоначелника“, навео је Милосављевић.
На питање шта је гаранција да неће бити злоупотребе овлашћења, у Министарству државне управе и локалне самоуправе, које је творац измена, одговарају: „Надзор и унутрашња контрола рада (…) као и посебно утврђена дисциплинска одговорност и провере безбедносних сметњи и психофизичких способности комуналних милиционера су механизми који би требало да обезбеде да злоупотребе овлашћења буду минималне.“
Ипак, стручњаци указују да су измене закона морале предвидети и спољашњу контролу, тј. да комунални милицајци за рад одговарају и Заштитнику грађана, али и републичким посланицима.
Адам Сантоваац, Н1
