Медији, политичари и знанственици су од првог дана тзв. корона кризе прскали и запрашивали против крокодила. Криза је постајала циркус. Све већи циркус, а све мање смијешно. И, шта смо све научили од Ковида-19?
Наркоман шета улицом са прскалицом и прска. Прилази му човјек и пита га:
– Шта прскаш то синко? –
– Прскам против крокодила. –
– Али овдје нема крокодила. –
– Па нема кад ја прскам.
Разлог зашто људи не вјерују да их наркоман штити од крокодила својом прскалицом је што то нису гледали на телевизији. Медији, политичари и знанственици су од првог дана тзв. корона кризе прскали и запрашивали против крокодила. Криза је постајала циркус. Све већи циркус, а све мање смијешно. И, шта смо све научили од Ковида-19?
Не можемо вјеровати властима
Вучић се прво клиберио док је др. Несторовић савјетовао жене да иду у шопинг у Италију и да је корона најсмјешнији вирус на свијету, а након пар дана је мртав хладан изјавио како нико није рекао да је то најсмјешнији вирус на свијету. Градоначелник Ријеке одбио је отказати карневал на којем судјелује 100 000 људи, шетао је по граду обучен у Јованку Броз, иако су из шездесетак километара удаљене Италије већ долазиле вијести о смртним случајевима, а Венеција је свој пуно познатији и скупљи карневал отказала. Павле Калинић, прочелник уреда за управљање хитним ситуацијама, је на питање новинарке о корони, 25. фебруара одговорио: „боли ме курац!“ Тај исти Павле Калинић је 16. марта изјавио: „Каснимо с мјерама више од два тједна, нетко ће морати сносити одговорност.“ Са увођењем мјера у Хрватској се чекало све док нису завршили унутарстраначки избори у ХДЗ-у.
Не можемо вјеровати знанственицима
Знанственици су се понашали као проститутке које раде за новац и глумили су корисне идиоте политичарима. У медијима су били чешће него старлете, а отприлике је толико вриједило и њихово „стручно мишљење“. Игор Рудан, највећи хрватски епидемиолог је прво корону успоређивао са „грипицом“, 06. марта је написао да би корона „могла бити лакша од обичне грипе и однијети мањи број жртава – можда чак и знатно мањи.“ У емисији „Недјељом у 2“ 01. марта изјавио је да би у Хрватској могло бити око 14 жртава. Касније је почео заговарати најстроже епидемиолошке мјере предлажући тзв. „потпуну супресију“. Академик Националне америчке академије Иван Ђикић, 26. фебруара тврдио је да ће корона нестати сама од себе. 10. априла је рекао да нема повратка у нормалу до краја године.
Бранислав Несторовић је толико пута мијењао мишљење да је то тешко и испратити. Дарија Кисић Тепавчевић је 07. марта рекла да је корона „мање заразна од грипа“, Гордан Лауц молекуларни биолог је 16. априла изјавио да корона није опасна за млађе од 70, а физичар и псеудоскептик Саша Цеци је 20. маја рекао да „сад знамо да је вирус страшно опасан“. Нобеловци и декани медицинских факултета попут Луке Монтањиера или Крешимира Павелића који су доводили у питање службене верзије о корони проглашавани су „ширитељима лажних вијести“.
Мејнстрим медији су ти који шире лажне вијести
Кад је Хрватска покренула наставу преко интернета, први дан су се сви спојили у 8 ујутро и нормално да је систем пао. Министрица, умјесто да то призна, причала је да је систем под „јаким кибернетичким нападом“. А ко је напао хрватску онлине наставу? Хакери из Сјеверне Кореје напали школу из Бабине греде?
Сви медији пренесу вијест шефице кризног стожера Алемке Маркотић да је умро млад здрав човјек. Касније се открило да је тај млад здрав човјек имао 46 година и био кронични болесник и тежак инвалид.
Наслови у медији били су „Познати винар оболио од коронавируса: Проживљавам најтеже дане живота!“ А кад се уђе у чланак, дознајемо да винар не проживљава најтеже дане јер му горе плућа, него јер је велики број људи био на спроводу његовог оца, па је могуће да су се неки заразили. Кад је Загреб током короне погодио потрес, новинар ХРТ-а Петар Влахов је увлакачки викао: „Нек сад неко каже да Хрватској не треба војска!“ Како би војска спријечила потрес или корону није објаснио. Можда би они авиони Ф-16 Барак који никад нису стигли у Хрватску бомбардирали вирус?
У медијима су чланови стручног стожера приказивани као суперхероји, па је тако Алемка Маркотић причала како је скупљала протуавионске чахуре по Сарајеву са којим су је наводно гађали са Требевића (не схваћајући да чахуре падну поред оног који пуца, а не поред мете), портали су доносили приче о женама које имају сексуалне фантазије са члановима стожера… Пинк је био посебно негледљив, говорили су како се цијела регија диви српским мјерама за корону, а цијела регија се спрдала што се до уторка у 5 не може из куће, а од пет се може и у теретану. Хрватска је забранила напуштање мјеста пребивалишта, па тако тисућу становника Светог Петра у шуми нису могли ни до бензинске у сусједно село, али се 800 000 становника Загреба могло прошетавати по цијелом граду. Наравно, медији у Хрватској су хвалили генијалност оних који су те мјере донијели.
Још прије короне појавиле су се странице као фактограф.хр које имају задаћу да се боре против „лажних вијести“. Заправо се не ради ни о каквој борби „против лажних вијести“, него о цензури свих информација које не одговарају службеним верзијама, најгорој манипулацији и етикетирању. Ако неко посумња у добронамјерност фармацеутске индустрије и политичких елита или у алтруизам медијски експонираних милијардера одмах га проглашавају „теоретичарем завјере“. Али, кад теорије завјере постану пракса, онда је већ касно.
ФБ Горан Шарић
