Мр Драгиша Милошевић: ЕГОЦЕНТРИК ИЛИ ЕГОМАНИЈАК

Да ли сте се сусретали са особама које воле да буду у центру фокуса или пажње? Да ли сте се сусретали са особама које истичу своје „ја“? Верујем да јесте макар једанпут.

Егоцентрик је особа која своје „ја“ ставља на прво место, мишљењем или радњама, што може бити свесно или несвесно. У томе види своју корист, када је у ситуацији, или сматра да се све или скоро све врти око ње/њега.

Термин „егоцентрик“ је настао од латинске речи ego, што значи ја и само ја! Сваки егоцентризам прати његова сенка – егоизам. То је такво стање себичности, саможивости и личног екстремизма које доводи до самољубља и уздизања самог себе некад до божанства. Егоцентризам је само допуна егоизма, посматрање свега из свог бића или перспективе. Други су таквим особама важни само као публика да би им се дивили или да би их обожавали.

Егоцентризам је комплекс више вредности или супериорности. Егоцентричне особе су у стању да другима држе пажњу или боље рећи публици која се задеси у њиховој околини. Егоцентрик вам често „исисава“ енергију, па често кажемо да су то „енергетски вампири“, али о томе ћемо другом приликом.

Егоцентрик често погледима и покретима може да оствари упечатљив утисак, нарочито у политици. То је посебно познато у нашим крајевима. У историји смо имали и владаре светских сила који су били егоцентрични. Такав је био Рамзес II у старом Египту, Наполеон, француски освајач итд. Можемо рећи да је код нас био нпр. Слободан Милошевић, председник Србије. Такве особе су спремне да своје циљеве прогласе за државне, па и циљеве једне нације. Они сматрају да су дати да управљају земљом, па и народом. Верују да су најузвишеније достојанство добили слободном вољом.

Из егоцентризма проистичу егоманијакална понашања. Обожавање самог себе може да се претвори у ропство самом себи, при чему се чине потези без слушања шта о томе кажу други. Егоцентрици не мисле много о околини и о будућности те околине. Таквим особама није важно ако други пате.

Међутим, постоји разлика између егоисте који не мора бити егоцентрик и егоманијака који јесте егоцентрик у суштини. Егоиста воли себе, прави се да много зна, има разумевање за друге само површно. Егоцентрика туђи проблеми скоро уопште не дотичу, не уме и неће да саслуша другога, не жели да се оптерећује другим проблемима и не занима га шта околина мисли о њему.

Егоманијак има психолошке проблеме, тј. психолошке поремећаје и он искрено верује да је најбољи. Може да буде интровертан, али и екстровертан. Егоцентрика, тј. егоманијака прати нарцисоидна црта личности, себичност, тј. егосебичност. Они су склони да сами себе гласно истичу. Задрти су и када им је потребна помоћ ретко су способни да је затраже, јер су сами себи довољни. Фокусирани су да су најбољи и најбитнији.

Егоцентрици избегавају, па и не желе да помогну другима. Тако и у политици они не желе да их неко саветује другачије него што они мисле. Траже потврду некога или околине, диве се сами себи како их публика или поданици слушају, воле лепе и луксузне ствари, станове, куће, одећу и обућу. Знају да глуме допадљивост, да буду шармантни, причају о себи ствари које никад нису постигли да би неку особу освојили, и због тога се осећају супериорни попут божанства. Емпатија им је слаба страна, јер је често уопште немају. У политичким расправама не подносе противаргументе поготово када се дискутује о политичким идејама и идеологијама. Сматрају да њихова реч треба да има „посебан третман“ дивљења.

Сигмунд Фројд је у својим психоанализама истицао да су егоманијаци као мале бебе које не знају за друге, него хоће само своје да добију! Желе да се испуне само њихове потребе, а туђих нису свесни. Егоисти, егоцентрици, егоманијаци, нарциси не пролазе детаљно кроз све фазе психолошког развоја, због чега постају незреле, тј. некомплетне личности. Они су прорачунати и хладни. Манипулишу осећањима и покретима итд. Сва средства су дозвољена за остваривање њихових циљева и потреба. Могу свог партнера или идеолога да одбаце без кајања, нарочито ако је у питању љубавна веза, политичка партија или покрет. Често не могу да управљају датом ситуацијом и често губе контролу без много кајања, али са бесом који може бити разоран.

Они могу постати веома агресивни, још више наметљиви, физички опасни итд. Друге виде као средство за остваривање својих циљева, али, у супротном, дружење са њима сматрају губљењем времена. Себе сматрају најпаметнијим, најбољим, најлепшим, најуљуднијим. Знају чак и да уходе некога ради постизања својих циљева, а каткад имају и такмичарски дух и карактер, па се такмиче макар и недозвољеним средствима да би друштво и околина видели њихове успехе. Таква особа је највећи обожавалац самог себе. Егоиста и егоцентрик се формирају у најранијим фазама живота, па тако и у политици – чим уђе у неку партију одмах почиње да делује у политичком животу.

Себичност и егоизам су сродни, а егоцентризам је екстремнији део таквог психолошког типа личности које инсистирају само на својим интересима. Егоцентрици су доста блиски нарцисима.

Сујетност је нешто што прати такав тип личности без обзира да ли је нарцис, егоиста, егоцентик или егоманијак. То је самољубље и славољубље. Они се отимају да буду славни и популарни. У политичким емисијама вољни су да причају више од осталих гостију, али и од водитеља или модератора. Имају потребу да себи и другима докажу да су више вредности. Они своју величину нарцисоидно представљају. Сујетне особе воле да оговарају и да их други слушају, јер тако хране свој его. Они су нарцисоидне особе. Сујета је негативна код човека у мањој или већој мери. Она се код различитих људи испољава другачије. Они виде у већини случајева само лоше особине, а игноришу оно што је добро код других људи. Склони су да купују скупу одећу, обућу, куће, станове. Воле материјалне ствари и мисле да су с њима најсигурнији.

Све у свему, сваки човек треба да се бори за себе, јер је то социолошки нормално, али мора да гаји емпатију и симпатију према другима и да препозна њихова осећања, али и да саслуша њихове савете. Тако можемо бити комплетна личност!