После страхота Првог светског рата, у Европи је постепено јачала свест о потреби његове трајне меморијализације у реалном, али и симболичком виду.
Како је током тог ратног сукоба дошло до страдања око 18 милиона припадника различитих оружаних снага и цивила, те како се показало немогућим да свакоме од њих понаособ буде одата заслужена захвалност и исказано поштовање, дошло се на идеју да се успостави једно централно и симболично место одавања почасти свим припадницима оружаних снага једне земље.
Тако је настао феномен Гроба незнаног јунака – симболичко и историјско помирење кроз заједничке гробнице, пише портал Витраж.
Спомен костурница у Текеришу (Церска битка), у којој почивају Срби и Аустроугари, Црква Светог Димитрија у Лазаревцу, главни меморијал Колубарске битке, уједно и највећа некропола у Србија, у којој почива око 40.000 војника о овој хуманој цивилизацијској тековину вечна су сведочанства.
Гроб незнаног јунака први пут се спомиње већ 1916. године, усред велике битке код Вердена, али је тек почетком новембра 1920. та замисао остварена усвајањем посебног закона којим је одлучено да Тријумфална капије у Паризу буде локација тог јединственог Гроба. Убрзо после усвајања закона осам тела неидентификованих француских војника, из разних сектора фронта, пребачено је у Верден.
Наш Гроб незнаног јунака налази се на планини Авала. У питању је маузолеј, рад истакнутог скулптора Ивана Мештровића, у потпуности изведен у црном јабланичком граниту.
Гроб незнаног јунака је изузетно репрезентативна грађевина, пуна симболике. Сам гроб, у коме почивају посмртни остаци нашег незнаног јунака, постављен је на петостепену пирамиду што симболизује пет векова ропства Срба под Турцима, пише Витраж.нет.
Такође, оба приступна портала самом Гробу чува укупно осам каријатида које представљају мајке, припаднице народа и регија које су чиниле Југославију, државу током чијег је трајања и био подигнут Гроб незнаног јунака.
У време када је грађен наш Гроб незнаног јунака (1934-1938.) и када је вршено пошумљавање Авале тачно одређеним врстама, дошло је до једног необичног симболичког сусретања два некадашња љута противника – Југославије (односно Србије) и Немачке.
Наиме, у жељи да искаже пијетет према некадашњим јуначким противницима, немачки канцелар Адолф Хитлер учинио је лични дар тако што је одредио да се Југославији поклони одговарајући број четинара које је требало засадити у непосредном окружењу Гроба незнаног јунака. Циљ је био да се и на тај начин манифестује идеја која је у читавој Европи била веома присутна у раздобљу после 1918. годне, а која је гласила: „Противници у рату – сједињени у смрти“.
Другим, речима, док каријатиде (окамењене мајке) бдију над гробом незнаног јунака, спокој и достојанство гробног места тог младића чувају и четинари који су за ту прилику посебно допремљени из Ботаничке баште у Минхену, наводи се у тексту који у целости можете прочитати на порталу Витраж.
