Двадесет шестог априла 1986, у Нуклеарној електрани Чернобиљ, у Украјини, догодила се највећа нуклеарна катастрофа на свету. Више десетина људи умрло је одмах, а 30 година касније број жртава последица излагања радиоактивном зрачењу мери се десетинама хиљада.
Да није било тројице храбрих људи, можда бисмо данас говорили о милионима жртава.
Десет дана после несреће, инжењери су сазнали да прети нова опасност: експлозија нуклеарне паре.
Систем за хлађење воде је отказао, а непосредно испод високорадиоактивног реактора накупила се вода. Без хлађења, било је само питање времена када ће супстанца слична лави отопити преостале препреке, а језгро реактора упасти у воду. У том случају, дошло би до серије експлозија паре и избацивања зрачења високо у небо, а затим и његовог ширења изнад Европе, Азије и Африке.
– Наши стручњаци су испитали ту могућност и закључили да би експлозија имала снагу од три до пет мегатона – каже совјетски физичар Василиј Нестеренко.
– Минск, који је удаљен 320 километара од Чернобиља, био би уништен, а у Европи не би могло да се живи.
Тројица храбрих мушкараца добровољно су се пријавили да зароне у воду и одврну главни вентил.
Само један од њих је знао где се налази испусни вентил. Алексеј Ананенко је био један од инжењера у постројењу. Од њега и његовог колеге Валерија Безпалова, као и шефа смене Бориса Баранова затражено је да се упусте у самоубилачку мисију.
Речено им је да могу да одбију, али Ананенко је касније изјавио:
– Како сам могао да одбијем кад сам само ја знао где се налазе вентили?
Њих тројица су на време отворили вентил и на тај начин спасли свет од катастрофе која би била много већа од прве експлозије.
У наредном периоду, из резервоара испод електране испуштено је више од пет милиона галона воде. Касније је потврђено да би се без Ананенка, Безпалова и Баранова, догодила нуклеарна експлозија, која би стотине квадратних километара претворила у негостољубиво радиоактивно подручје.
Када су ови храбри људи изашли испод реактора, сва тројица су имали симтпоме тешке озрачености и годинама се веровало да су сви умрли у року од неколико недеља. Ипак, упркос новинским натписима, сва тројица су преживели упркос излагању радијацији.
Један од њих је преминуо али тек 2005. године од срчаног удара, друга двојица су још увек живи, а један од њих и даље ради у индустрији.
Оно по чему је њихово дело јединствено јесте чињеница да су били упозорени на опасност од зрачења – ватрогасци то нису знали када су кренули да гасе пожар. Сви су они јунаци, али ова тројица су знали да ће умрети. Упркос томе, урадили су шта је требало и спасли животе стотине хиљада, па и милиона, других људи.
M.A. / upworthy.com
