УНЕСКО: Изградња аутопута девастирала корито Таре

Мисија УНЕСКО-а навела је у свом извештају да су изградња мостова преко реке Таре, као и експлоатација и одлагање песка и шљунка, озбиљно девастирали корито те реке унутар подручја заштићеног УНЕСКО програмом „Човек и биосфера“, саопштио је МАНС, а преносе подгоричке Вијести.

река тара
Фото: Shutterstock

Из Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) додали су да оваква оцена УНЕСКО-а, који је крајем прошле године посетио градилиште аутопута, долази пошто су и Европска комисија и Европски парламент у својим извештајима за Црну Гору препознали погубан утицај изградње аутопута Бар-Бољаре на реку Тару и захтевали хитно спровођење мера за санирање девастације.

„У извештају УНЕСКО-а се констатује да мониторинг поштовања стандарда животне средине и биолошких стандарда за време изградње аутопута није адекватан“, наводи МАНС и додаје да оно што је забележно на снимцима МАНС-а из октобра прошле године, сада потврђује и налаз УНЕСКО-а.

Мисија је регистровала постојање више депонија, одлагалишта песка и шљунка у поплавном подручју, али и у самом кориту реке Таре. Из УНЕСКО-а упозоравау да „иако се ови проблеми могу адресирати после завршетка аутопута, јасно је да ће постојати видљиви утицаји и после окончања изградње“, казали су из МАНС.

Из те НВО су навели да као главни негативан утицај изградње, УНЕСКО препознаје чињеницу да су наплатне рампе и укључења/искључења са аутопута на Матешеву планиране и грађене на такозваном поплавном подручју, што као последицу има уништавање поплавног карактера реке.

Како се наводи, ово својство реке је кључно за одржање еколошке вредности Таре, заједно са биодиверзитетом, нарочитом фауном рибе.

„Иако је од првих снимака девастације и подношења кривичне пријаве прошло више од пола године, нико до сада није одговарао због онога што је са свих релевантних међународних адреса препознато као очигледно кршење не само домаћих прописа, но и међународно преузетих обавеза на заштити реке Таре. Подаци о томе да ли је и у којој мери одговарала кинеска компанија ЦРБЦ нису познати, јер их је држава прогласила за пословну тајну, а судећи по ономе што је јавно доступно ресорни министар Павле Радуловић није урадио ништа како би се уважиле препоруке међународних инсттитуција и ублажиле последице девастације.“, казали су из МАНС-а.

Вијести.ме