Можда су се Вучићеви источни партнери хазардерски преиграли јер је сасвим извесно да ће на самом крају, када буде издао све што може да се изда, Александар Вучић издати и Русију и Кину
Пише: Славко Живанов
У заоштреној ситуацији поводом рударења јадарита у Србији, ничим изазвано појавили су се руски и кинески фактори. Прво се огласио амбасадор Русије у Београду, Боцан-Харченко, затим Марија Захарова из министарства спољних послова, на крају и Сергеј Лавров, као и неколико других руских политичара или дипломата са недвосмисленом поруком да Запад жели да протесте због рударења искористи за политичку дестабилизацију Србије. Наглашавала се наранџаста револуција са јасном алузијом на њен антируски контекст и индиректно подржавала власт у Србији, без јасно видљивог доказа или разлога за изнесене тврдње.
И Кина је гледајући протесте у Србији наводно препознала сличне аспирације, па је преко свога министарства спољних послова саопштила да “амерички Национални фонд за демократију делује као ‘беле рукавице’ америчке владе, те да он преко невладиних организација и медија спроводи политику ЦИА”.
Разуме се, оваква тумачања било да су договорена, тј. истргована или спонтана, Вучићу су добродошла. Чак је послао и свог скутоношу Вулина у Москву не би ли рударску подршку и литијумски став Русије поводом копања јадарита и реакције грађана у Србији максималистички експлоатисао. Вучић, заправо, свим силама покушава да ослаби енергију грађана који се противе пројекту Рио Тинта, да их подели, хиптнотише, завади и на крају кроз маргинализацију игнорише. Због тога ће искористити све што му на том путу може користити, не ограничавајући се на спонтане и случајне прилике, но и на мноштво генерисаних.
Нетранспаретност је иманентно својство Вучићеве политике. Отуда јавност нема увид у истинске релације српског режима и других међународних субјеката. Из личног карактера Александра Вучића произлази да те релације могу бити сваковрсне, али не могу бити искрене. Међутим, детаљи тих односа сакривени су у дубокој тами шпекулативних радњи утемељених у личним, властољибивим и користољубивим интересима А. Вучића. Општег интереса грађана Србије ту нити има, нити га може бити.
С друге стране, у Мосви се не очекује да Србија у односима са Русијом може бити слична Белорусији, па чак ни Мађарској. Русима је поуздано јасно колико Србија може бити непоуздана, односно да реални однос политичких снага у Србији Вучића дефинише као најповољнијег партнера.
Од Србије Руси, а и Кинези такође, највише могу добити уколико њоме влада Вучић. У сваком другом (реалном) случају добили би мање, или нимало.
Оваква ситуација фаворизује Вучића као најбољу понуду с поруком “узми или остави” чинећи га ексклузивним јер ни Руси, а ни Кинези, не очекујући од Срба неку по њих бољу власт, нису заинтересовани за промену владајуће гарнитуре у Србији.
Међутим, какво је конкретно стање у релацијама ових источних сила према Рио Тинту није нимало јасно. Рио Тинто је, пар екселанс, пројекат јудео-англоаксонских неоколонијалиста, логистичко крило НАТО, а његова основна мисија је умањење утицаја кинеског фактора не само у Србији, но и у Европи. Наиме, Кина има монопол у производњи литијума, па би производња литијума за Европу и јудео-англосаксонски свет представљала процес који на Западу еуфемистички називају диверзификацијом, тј – процесом елиминације трговине између истока и запада.
Рио Тинто је, дакле, важан инструмент умањивања зависности од кинеске економије. Дистанцирање од кинеске економије дистанцирање је и од руске, јер су ове две источне силе све чвршће повезане. Русији не би требало да је у интересу да НАТО рудари на Балкану, а особито у Србији, јер се руде и профит неће употребити ни за какву мирољубиву мисију према Москви. Кинези такође увиђају шта им Запад мисли и шта ће им десити уколико им пажња на тренутак попусти.
Међутим, у пракси и поред западних санкција, трговина стратешким ресурсима и енергентима с Русијом није престала. НАТО државе купују руске енергенте, уранијум и остале стратешке производе у значајној мери. Америка је најгласнија у наређењима својим вазалима да прекину трговину са Русијом и Кином, али њој самој то не пада на памет. Није искључено да и Рио Тинто у овој замршеној и неискреној игри интересима има повлашћено место, а вероватније је да су Русија и Кина процениле да им је профитабилније да Вучић политички преживи чак и ако то изазове нарушавање неких њихових економских интереса. Рачуна се да ће мања штета бити ако Вучић опстане на власти и почне да копа по Србији са својим НАТО партнерима, него да нека русофобна и антикинеска власт из Србије најури Рио Тинто.
Можда је таква рачуница профитабилна, а можда су се Вучићеви источни партнери хазардерски преиграли јер је сасвим извесно да ће на самом крају, када буде издао све што може да се изда, Александар Вућић издати и Русију и Кину. Уосталом, Русији је то већ урадио један Србин који тврди да више то није – Мило Ђукановић. Ђукановић је обећавао Русима много, Руси су га подржавали искрено и континуирано, све док их није потпуно издао, увео Црну Гору у НАТО, и још форсирао увођење санкција Русији. Вучић је такође лојалан регионални играч неоколонијалистичког Запада и чим дубље анкерише НАТО у Србији отписаће и Кину и Русију у пакету. Вучићеви добри односи са источним силама само су маска у трагичној фази стварања гостопримљивих услова за НАТО. Као што је преварио маловерне, наивне и поткупљиве Србе да ће сачувати Косово и Метохију, а заправо је одржављење Косова убразао и армирао, тако ће припремити терен за НАТО, по угледу на свога идола, Мила Ђукановића. А Руси и Кинези остаће кратких рукава.
Међутим, Срби не треба да изгубе из вида свој примарни, егзистенцијални интерес и не би требало да се превише замишљају над тактичким, парцијалним потезима великих источних сила. Кључна истина и основа суштине проблема са Рио Тинтом јесте у томе да је Вучић први степеник те проблематике. Склоните Вучића с власти и решили сте проблем Рио Тинта.
Док је на власти, Вучић ће протежирати копање и он то чак и не крије. Њему не треба дозволити да копањем јадарита закопа Србију.
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама WMG услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
