Ретко ко је остао равнодушан после финалног окршаја на Вимблдону у коме су умеће одмерили Новак Ђоковић и Роџер Федерер. Међу равнодушнима дефинитивно нису новинари угледног америчког листа Вол стрит журнала.
Одушевљен игром Новака Ђоковића, новинар Џејсон Геј је „плесао“ по граници укуса, па чак и Србина назвао злим – али у позитивној конотацији.
Тако је то када на импресиван начин победиш једног од најбољих тенисера у историји тениса у једном од највећих тениских ривалства свих времена.
У тексту Вол стрит журнала посебан осврт бачен је на однос двојице тенисера на терену и ривалство које траје дуже од деценију, а у недељу је добило нову епизоду.
– После неколико сати гледања Новака Ђоковића и Роџера Федерера у финалу овогодишњег Вимблдона осећао сам се као да сам попио 1.700 еспресо кафа. Не знам како сам успео да се успавам после свега што се десило на Ол Ингланд клубу. И када сам се дао у тумарење и потрагу за отвореним лондонским пабовима касно увече размишљао сам како је Новак Ђоковић зао, зао човек. Да будем јаснији, зао у облику Џонија Кеша или Клинта Иствуда. Да будем још јаснији, зао у позитивном смислу. Осећао сам као да против себе на трибинама има 99,999% навијача који су били наклоњени Роџеру. Схватате, Вимблдон је Федерерова дневна соба, замислите да се на свадби у Бостону појавите у дресу Дерека Џетера. То је слично ономе што је Новак осетио у недељу на централном терену, сјајним уводом је заголицао машту читалаца Џејсон Геј.
Федерер је показао да године не морају стриктно да покажу физичко стање професионалног спортисте, на крају 37. лета Швајцарац игра један од најбољих тениса у животу, а за његову дуговечност су свакако битни и велики ривали (Ђоковић и Надал) који му „не дозвољавају“ да се повуче.
– Морамо да споменемо како феноменално Роџер делује на терену. Има 37 година, ускоро 38. Требало би да буде код куће. Има четворо деце, требало би да им припрема школску ужину, да скупља Лего коцкице са пода. Али је Федерер још увек ту, и даље сјајан. Умало је после сензационалне победе у полуфиналу против Надала савладао и Ђоковића, али није искористио своје меч лопте. Према изјавама после финала, јасно нам је да ни он није робот. Показао је да га боли пораз од Новака, додато је у ауторском тексту на Вол стрит журналу.
Утисак је да тенис у овим годинама живи можда и најсјајнији период икада уз феноменалне игре тројице ветерана под будним оком талентованих, млађих играча који спремно чекају да преузму штафету.
– Можда ни нема потребе да вам скрећемо пажњу на то, али ово су стварно златни дани тениса. Носталгија ће нас „дрмати“ као и за оно финале из 2008. године у ком су се састали Федерер и Надал. Њих двојица су још увек актуелни, као и Новак који је тријумфовао на четири од последњих пет великих турнира. У неким другим спортовима људи воле да причају хипотетички, рецимо „шта би било када би Леброн Џејмс и Мајкл Џордан играли један против другог?“ и та фантазија се управо одиграва у тенису. Великани су овде, активни, крај нас. Федерер против Надала у полуфиналу, па са Ђоковићем у финалу је као да Џордан игра против Леброна у петак вече, а онда против Меџика Џонсона у недељу – закључује новинар Вол стрит журнала.
Петар Лазић, Блиц