ПОЉСКА НЕ ДА СВЕТИЊЕ: Знајте да смо уз вас, уз све поштене људе у Црној Гори

Сличан закон, који се односио и на друге конфесије, донели су, после Октобарске револуције, бољшевици на подручју бившег Совјетског Савеза, као и комунистички режими у другим земљама, као што је на пример Албанија.

не дамо светиње
Еугенијуш Чиквин / Фото: Youtube printscreen

Посланик у пољском парламенту (Сејм) Еугенијуш Чиквин – Eugeniusz Czykwin (Посланички клуб Грађанска коалиција) имао је веома упечатљиво излагање о ситуацији у Црног Гори током 5. седнице Сејма, одржане 12. и 13 фебруара.

Чиквин апелује на министра спољних послова Пољске и посланике у Европском парламенту да обрате пажњу и реагују на страдање православних верника у Црној Гори. Говор је завршио на српском језику – „Не дамо светиње, а да знате да смо уз вас, уз све поштене људе у Црној Гори“.

Говор Еугенијуша Чиквина преносимо у целини:

„Једна од основних норми, темељ демократске државе је верска слобода, која гарантује слободу исповедања одабране религије или неисповедање било које, искључујући подједнако привилеговање или прогон и дискриминацију на верским основама. Овај принцип подразумева право цркава да слободно испуњавају своју мисију.

Други важан принцип је једнакост пред законом свих правно активних цркава у одређеној држави. Нажалост, та правила се, такође у европским земљама, крше. То се тренутно дешава у Црној Гори, земљи која је примљена у НАТО пакт 2017. године и која има статус кандидата за чланство у Европској Унији.

У ноћи 27. децембра 2019, црногорски парламент изгласао је гласовима већинске странке ДПС Закон „О слободи вероисповести и правном статусу верских заједница“ – на начин, где није било противничких гласова ни уздржаних, јер су опозициони посланици који су покушали да спрече гласање, били ухапшени. Врло брзо, после гласања, председник Црне Горе, Мило Ђукановић, упркос таласу протеста који се ширио широм земље, потписао је Закон.

Према Закону, црногорска држава ће преузети власништво над свим сакралним објектима изграђеним пре 1918. године (1. децембра 1918. године, Црна Гора формално уједињена са Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца) на које канонска Српска Православна Црква, која је *аутономни део Српске патријаршије, нема документована имовинска права. То значи да од сада држава постаје власник скоро сваке светиње, укључујући средњовековне храмове, манастире, светилишта са иконама и моштима светаца који се налазе у њима, свег црквеног блага, које је Црква сакупљала вековима.

Шездесет хиљада верника испред подгоричког саборног храма поручило: Не дамо светиње!

Закон не предвиђа да ли ће и под којим условима православне заједнице моћи да користе храмове и манастире који им вековима припадају. Сличан закон, који се односио и на друге конфесије, донели су, после Октобарске револуције, бољшевици на подручју бившег Совјетског Савеза, као и комунистички режими у другим земљама, као што је на пример Албанија.

Да бисмо схватили размере трагедије која прети Православној цркви у Црној Гори, вредно је размислити шта би у Пољској значило да држава преузме Катедрале Римокатоличке Цркве у Гњезну, Кракову, Варшави или самостан на Јасној Гори.

Усвајање закона и његово непосредно потписивање од стране председника изазвало је велики талас протеста, који трају већ други месец и који су се проширили на читаву Црну Гору. Скоро половина укупног становништва Црне Горе, у којој живи око 600 000 грађана, већ је учествовала у мирним молитвама и литијама. У недељу, 9. фебруара, око 200 000 људи изашло је на улице црногорских градова – у нашој земљи то би значило учешће преко 10 милиона људи у протестима!

Дискриминаторске одредбе закона односе се само на православну цркву, којој припада преко 70 одсто грађана.

Истовремено, исти закон обезбеђује заштиту осталих верских заједница у земљи – Римокатоличке цркве и Исламске заједнице, тако што је прихваћена валидност ранијих споразума потписаних између владе и тих заједница. Сходно томе, ово штити њихова имовинска права, правни континуитет и омогућава повраћај имовине.

Упркос многобројним јавним апелима претходних година да се потпишу слични споразуми са Српском православном црквом, влада никада није показивала жељу за тим. На тај начин је највећа верска заједница у земљи постала једина група изложена дискриминацији у складу са важећим законом. Значајно је да таква драстична кршења права, иако су загарантована међународним конвенцијама, јер Црна Гора је чланица Уједињених нација од 2006. године, нису наишле на жестоко противљење организација или демократских држава, које штите и бране људска права.

У овој ситуацији обраћам се министру спољњих послова, проф. Јацку Чапутовичу, као и свим пољским посланицима да предузму мере и радње, такође на нивоу Европске уније, да влада Црне Горе повуче дискриминаторска деловања против Православне Цркве у Црној Гори.

Ни у једној земљи Закон о слободи вероисповести не може одузети верским заједницама имовинска права која оне имају над храмовима и светињама. Начин за решавање без сукоба је дијалог и поштовање норми међународног права.

Црногорци који учествују у протестима узвикују слоган „Не дамо Светиње“. Наша невелика православна заједница у Пољској, а уверен сам – и већина хришћана у Пољској, је са вама. Не дамо светиње, знајте да смо уз Вас, уз све поштене људе у Црној Гори!“, закључио је Чиквин.

ИН4С / Хронограф

*Ово је грешка у говору пољског посланика. Српска помесна православна црква има ранг патријаршије, а није аутономни део Српске патријаршије, како Чиквин погрешно наводи.