Велики српски и светски научник Никола Тесла (1856-1943) допутовао је 2. јуна 1892. године у Београд, где је одликован Орденом Светог Саве другог степена. Сведочанства из тог доба говоре да му је на железничкој станици приређен величанствен дочек.
Са тадашњим министром просвете Андром Митровићем примљен је код краља Александра Обреновића, пише Срна.
Посетио је и Народни музеј и Велику школу, где је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичаром Ђорђем Станојевићем разговарао је о започетој градњи прве електричне централе у Београду.
„Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету“, рекао је тада Тесла, обраћајући се студентима.
Недалеко од данашње Мостарске петље, на Топчидерском брду, највероватније у вили код Вајфертове пиваре, приређена је велика манифестација у његову част.
Том приликом, Теслу је поздравио велики српски песник, лекар Јован Јовановић Змај, прочитавши песму добродошлице Тесли. Тесла је, иначе, био велики поштовалац Змаја и преводио га је на енглески.
Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, која је у то време била део војне границе у оквиру Аустрије.
Рођен је у породици свештеника Српске православне цркве (тада Карловачка митрополија). Отац му је био православни свештеник, а и мајка потиче из старе свештеничке породице Мандић.
Започео је школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу и Карловцу, студирао у Грацу и Прагу…
Пре одласка у САД радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу. Европу је напустио 1884. године, у нади да ће му и у Њујорку, тада чувени проналазач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.
У Едисоновој фирми остао је мање од године и већ 1885. основао је сопствену компанију „Тесла“, када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје – била је то иновација која је преобразила свет.
Едисон је, иначе, био велики противник Теслиног изума. Тих година је у новосадском „Бранику“ објављен и први текст, на српском језику, о Теслиним изумима, аутор текста назива га тада „српски Едисон“.
У Европу из САД Тесла је одлазио у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици. Априла 1892. доспео је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла.
Месец и по потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у Београд.
Никола Тесла, генијални иноватор и опредељени потпуни усамљеник, умро је у јеку Другог светског рата у Њујорку, на Божић, 7. јануара 1943. године. Урна са његовим пепелом пренесена је у Београд и данас се чува у Музеју „Николе Тесле“ у Београду.
Музеј је од краја 1952. године смештен у Крунској улици у репрезентативном здању саграђеном 1929. године, према пројекту Драгише Брашована.
Заоставштина Николе Тесле стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић.
Према Теслиној жељи, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренео у Београд 1951. године.
Музеј поседује више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска „Памћење света“.
Међународни аеродром у Београду назван је „Никола Тесла“. Његово име носе Електротехнички институт у Београду, који је основан 1936. године, Електротехничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији…
Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.
Датум Теслиног рођења, 10. јул, обележава се у Србији као Дан науке.
Град Филаделфија у америчкој држави Пенсилванији прогласио је његов рођендан за званични празник, пише Срна.
П.И, Блиц
 допутовао је 2. јуна 1892. године у Београд, где је одликован Орденом Светог Саве другог степена.){kind=link}