Ратко је сам направио свој ауто од Фиће и још седам других аутомобила

– Питају ме „Људино, шта је то?“, а ја одговорам „То је РР!“. Питају опет да ли је „Ролс-Ројс“. Кажем није, него – ручни рад! То је седам аутомобила у једном!“

Ратко Вукмирица (64) из Приједора возачки испит је положио пре тачно 46 година. Тада је, како прича, провозао и свој први ауто, слатку малу и у то време популарну „пеглицу“.

– Потпуно нову. кад сам пошао у војску продао сам је, а по повратку са служења војног рока купио сам себи ладу. Тад су је звали „жигули“. Била је 71. годиште и ја сам је баш момачки возао – присећа се Ратко својих првих љубимаца, четвороточкаша.

У то време имао је само један ауто, а данас у својој 64. има три. Донедавно је имао и пет, али одлучио је да ова три остави. Каже, „Заволео сам их!“.

Реч је о правим олдтајмерима, Опелу рекорд Олимпија из 1958. године, БМВ-у Исета ’60. годиште и ауту који је његов ручни рад, пише портал Инфо Приједор.

– Од „фиће“ сам направио ауто који сам желео. Сличан је старој „олимпији“, па и старом мерцедесу. Углавном, ретро у потпуности – каже Ратко. У „фићу“ је уградио делове седам-осам врста аутомобила.

– По ауто-отпадима сам трагао за деловима. Питају ме, шта тражим, а ја не могу да им објасним. Знам само да тек кад угледам то нешто што сам замислио, да је то – то! Углавном сам „шпијао“, тражио и налазио оно што ми треба. Како би се све укомпоновало у ту моју визију како бих волео да тај мој аутомобил изгледа. Имао сам и цртеж мог замишљеног аута. Седео сам у кафићу и нацртао га. И тако сам га и направио, у оригиналу – објашњава Ратко настанак свог „љубимца“.

Оригинал је добио и оригинално име – „Вук“. Ратко каже да је требало времена, да Вук „прохода“, па је цела прича потрајала скоро две године.

– Толико сам ишао по отпадима и тражио те моје у глави замишљене делове. И склапао их. Некад сам мало и паузирао, по два дана, а онда трећи, опет у потрагу за деловима. Састављао сам их у гаражи код куће – прича Ратко.

Додаје да је мање проблема имао да направи олдтајмера, него да га региструје. Данас једноставно нема никакве законске клаузуле о самоградњама и прерадама. Имао је срећу да га пре нових законских решења региструје и то као модификвану шкољку.

– Мало сам размицао точкове, мало помицао штелове, да то могу заклопити, да све има неки склад. У том је био сав фазон. Кад сам га први пут провозао по граду било је као да је циркус дошао у Приједор. Сви би да га боље виде, питају ме „Људино, шта је то?“, а ја одговорам „То је РР!“. Питају опет да ли је „Ролс-Ројс“. Кажем није, него – ручни рад! То је седам аутомобила у једном! Одвезао сам се с тим мојим олдтајамером и у Бањалуку – са осмехом прича Ратко. Имао је и понуда да га прода.

– Један је желео да га купи кћерки, која није желела ни један други ауто, осим овог. Мислили су да могу да га узму за 300 марака, а ја им кажем да треба најмање 2.000 марака капаре, па тек онда да разговарамо о цени. Ако ништа друго, под њим сам лежао две године. Навалио и неки деда да му продам један од својих олдатјмера, нуди ми као 800 марака, а ја га пошаљем да добро погледа по пијаци, па да за те паре себи нешто нађе. Нешто што му приличи – каже Ратко. Његови олдатајмери имају своју цену.

– Они који воле старе и овакве аутомобиле могу да дођу. Лако ћемо се договорити и поправити шта треба. Највише волим кад те аутомобиле сам средим, а они који се разумеју у олдатајмере, поготово људи са Запада, знају колико вреде – каже Ратко.

У Загребу га је, док је возио једну бубу направљену „по старински“, зауставио полицајац који га је питао о каквом је аутомобилу реч.

– Објаснио сам му да заиста возим „бубу“ која је изгледала као ФАП 13, са оном својом „њушком“, а он је после загледања само констатовао – „Свака ти част!“. Тако и са овим мојим „фићом“, на њему има свакаквих делова. Од „бубе“ су блатобрани, предња „њушка“ је од ФАП-а 13, задња од дајца, камиона, точкови од ситроена, и сваки је по седам центиметара избачен вани, предња осовина је померена и додато је још предњег дела од другог фиће, волан сам продужио неким карданима, стављао сам и неке делове од „југа“, равнао кров, грејање од реноа 4, има и делова од ситроена… И све одлично иде, нема грешке! Основа је најобичнији „фића“, а споља то нико не би погодио – каже Ратко.

Својевремено је правио и „фићу“ кабриолет. Каже да је његов другар у том ауту држао кокошке.

– Питао сам га да ми тог „фићу“ прода, а он рече да ће ми га дати за туру шљунка. То сам испричао једном новинару који је ставио наслов „Од кокошињца до фиће кабриолета“ – каже Ратко, који аутомобиле прави и поправља већ 40–ак година, иако је по струци грађевинац.

ИнфоПриједор.ба