Од исте мајке и оца рођена деца, одрастала у истој кући, па се разликују као дан и ноћ. Једно је благе нарави, весело и вредно, а друго наопако и само пакости смишља. Наука је напредовала, и може да установи, да ли су нечији преци пре 2000 година, живели у Полоцку, Саксонији или Сирији. Али, одрастање на истом тлу, не значи да ће и таленти и карактер бити исти. Човек вредан поштовања може да буде рођен у било ком делу света.
Практично у истом крају пола века живимо народни посланик Дс-а, Срђан Миливојевић, министар одбране Гашић и ја. Дели нас до 150 метара. Никада се нисмо дружили, нити смо се јављали један другом, мада смо се сретали релативно често, јер смо и приближних година. У детињству и раној младости, наравно, на супротним странама, играли смо фудбал неколико пута, а и то је можда било превише. Разлике се одмах примете, неко долази да би се играо, а неко да би саплитао другу децу. Неке стварности се сазнају рано и буду непријатно, мада спасоносно освешћење.
***
Стајао сам у ходнику београдске болнице, марта 1978. године, удаљен двадесетак центиметара од зида. Гледао сам право, држећи леђа усправно. Чекао сам да родитељи обаве разговор са лекаром. Преко пута, на клупи, седеле су две жене и мушкарац. Све троје имали су фармерке и наочаре за сунце подигнуте на врх чела. По мојој тадашњој процени, били су у касним двадесетим годинама. Причали су углас, а онда су заћутали.
Госпођа плаве косе, са ситним, ретким и бледим пегама, нарушила је помало непријатну тишину, која је завладала између њих. Питала ме како се зовем. Одговорио сам, Ненад, а жена до ње је рекла, како мисли да то није наше име. Господин је процедио кроз зубе, да јесте, само је сељачко. Наставиле су две госпође са запиткивањима, на уобичајен начин, колико имам година и одакле сам. Рекох девет, из Крушевца. Уследило је ново, да ли сам баш из Крушевца или из неког села. Подигао сам обрве и рамена, као знак потврде претходно изреченог. А онда су се погледале и рекле истовремено, чекај, јел то беше нека ендемска област? Да, заступљена је Базедова болест, надмено је додао господин, поносан на себе.
Госпођа у средини, оштрих црта, тамне косе и тена, прошапутала је, да мали делује чудно, као да није овдашњи. Онда сам узвратио. Питао сам их, одакле су, а они су гракнули, да су из Београда. Наставио сам, да нисам мислио то, него где им живе бабе и деде. Опет су мало повишеним гласом реаговали истовремено, да је мали безобразан, а госпођа са пегама је смирила ситуацију, објаснивши да њени живе у Сарајеву, а да ово двоје вуче корене из Сплита, али да су сви рођени у Београду. Покушала је да утиче на своје пријатеље речима, мали је уредан и тих. Питала ме је, какав сам ђак, а пре него што сам проговорио, умешао се господин заједљивим и бучним коментаром – тамо су сви одлични, јер носе учитељицама кокошке, јаја и сир. Онда се обратио госпођама речима, да се види да нисам одавде и нека погледају како сам обучен. А на мени није била нова чоја. Чинило ми се тада, да је прилично висок. Наизглед, типичан житељ западне Херцеговине, са тамном косом и ситним очима.
На себи је имао смеђе-црвени карирани сако, белу кошуљу и мислио сам да је оквир његових наочара од злата. Нагнуо се према мени и изустио – да ли неко у мом крају носи џинс. Погледао сам га право у очи и одговорио: „Само пружни радници“. А онда је направио неки покрет руком, као да је намеравао да ме удари, али сам био предалеко и морао би прво да устане, а то би било превише.
Осудама су се прикључили и људи са суседне, нешто удаљене клупе, гласно говорећи да су садашња деца ужасна и да наше друштво чека страшна будућност. Нисам желео више да их слушам и отишао сам на крај ходника. Гледао сам само у врата ординације, чекајући када ће родитељи да се појаве.
Када смо одлазили, рекао сам „довиђења“, непријатељски настројеним новим познаницима. Нису ми одговорили, као што ме ниједном нису ни понудили да седнем. Такву сорту, ветар баш у сваки крај донесе.
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама WMG услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
