Објављен наводни Јаншин „нон пејпер“ који је уздрмао регион: Предлози нових граница на Балкану

Словеначки портал Нецензурисано објавио је „нон пејпер“, односно неслужбени дипломатски документ о новим поделама на територији бивше Југославије.

Документ, који је подигао прашину у региону протеклих дана, говори о идејама за комадање Босне и Херцеговине, приступању Републике Српске Србији и уједињењу Косова с ​​Албанијом, а спекулише се о томе да је словеначки председник Јанез Јанша „нон пејпер“ послао у Брисел.

Нико службено није потврдио да је председник Европског савета Шарл Мишел од Словеније добио документ таквог садржаја, али неслужбени дипломатски документ који предвиђа распад Босне и Херцеговине, припајање Републике Српске Србији и уједињење Косова с ​​Албанијом заправо постоји, пише Нецензурисано, преноси портал Кликс.ба.

Према информацијама словеначког портала, документ под називом „Западни Балкан – пут напред“ примио је кабинет Шарла Мишела још у фебруару.

Ко је то написао не може се званично знати. Према изворима словеначких новинара, засигурно није написан у словеначком Министарству спољних послова.

Део његовог садржаја могао је бити написан, према неким информацијама, у Будимпешти. Ипак, у бриселским дипломатским круговима о њему се говори као о „словеначком“ документу, јер је наводно Јаншин кабинет учествовао у слању на разне адресе.

Будући да се ради о неслужбеном дипломатском документу намењеном размењивању различитих ставова и иницијатива без службеног карактера, нема ни главу ни потпис. Дошао је до Мишела мимо службене дипломатске поште, па се његово постојање може у било којем тренутку јавно порећи.

То, дакле, није службени став Словеније, него само један од неформалних предлога за могуће решење питања која се тичу ​​земаља бивше Југославије, али његов садржај је у потпуној супротности са свим важећим документима на којима се темељи спољна политика Словеније.

Како раскомадати БиХ

Документ тако у уводу спомиње „нерешена национална питања Срба, Албанаца и Хрвата“, која су се појавила после распада Југославије. Аутори документа истичу да чак и после успостављања мира по завршетку ратова, обећаних европских перспектива и напретка Северне Македоније и Црне Горе у овом правцу у региону, „кључна питања остају нерешена“. Ово су та питања:

• да је Дејтонски споразум 1995. године, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, који је однео више од 100.000 живота, практично препознао оно што је постигнуто у рату, али не у принципу
• да је тренутно тешко замислити европске перспективе Србије и Косова.
• да се чланство БиХ у ЕУ може у потпуности искључити
• да је у међувремену празан простор искористила Турска, која је повећала свој утицај у БиХ и Северној Македонији.
• да осим Турске, неколицине локалних политичара и њихових присташа, који лично имају користи од хаоса и нефункционалних институција, нико није задовољан ситуацијом у БиХ.

Кључни део „нон пејпера“ су предложена „решења“ за претходо описане проблеме.

Аутори документа нагласили су да Србија, Хрватска и Албанија тренутно имају стабилне владе и да су њихови изабрани политичари способни доносити стратешке одлуке.

Шта предлажу?

1. Уједињење Косова и Албаније. „На Косову 95 посто становништва жели да се уједини с изворном албанском нацијом. Слична је ситуација и у Албанији. Граница између Албаније (чланице НАТО-а) и Косова практично не постоји. Српски део Косова добио би посебан статус – по узору на Јужни Тирол“, наводи се у документу. То је аутономна покрајина у северној Италији, где већина становништва говори немачки.

2. Уједињење већине територије Републике Српске са Србијом. „Српско национално питање може се у великој мјери решити припајањем дела Републике Српске Србији. У овом случају, Србија је спремна пристати на уједињење Косова и Албаније„, наводи се у документу.

3. „Хрватско национално питање може се решити спајањем већине хрватских кантона у БиХ с Хрватском или давањем посебног статуса хрватском делу БиХ (по узору на Јужни Тирол).“

4. „То би Бошњацима дало независну функционалну државу и преузели би пуну одговорност за њу. На референдуму би људи одлучивали да ли ће се придружити ЕУ или будућности изван ЕУ (следећи пример Турске). За сада велика већина Бошњака подржава у перспективи ЕУ, а у наглом порасту турског утицаја и радикалног ислама, ситуација би се могла драстично погоршати у следећој деценији“.

Б92 / Кликс.ба