Поводом 60 година од упокојења краљице Марије Карађорђевић, у Кући краља Петра Првог на Опленцу отворена је изложба на којој су, поред њених фотографија изложене и реплике венчане хаљине краљице Марије, као и реплике њене смарагдне дијадеме и смарагдне огрлице.
У Задужбини краља Петра Првог 25. јуна служена је и литургија са парастосом поводом 60 година од упокојења краљице Марије Карађорђевић.
– Краљица Марија је остала упамћена као идеал српске владарке. У народу је била познатија као краљица мајка. Целог свог живота између два светска рата водила је бригу о незбринутој деци. Из брака са краљем Александром Првим имала је три сина, потоњег краља Петра Другог, принца Томислава и принца Андреја. После смрти краља Александра живела је у Енглеској где је и преминула. Била је сахрањена на гробљу енглеских краљева у Фрогмору пошто је била праунука британске краљице Викторије, а њени посмртни остаци пренети су на Опленац 2013 – каже Драган Рељић, управник Задужбине Петра Првог на Опленцу.
После парастоса отворена је изложба где су приказани портрети краљице Марије наших познатих аутора као и фотографије из њеног живота.
– Међу личним стварима је приказана и једина сачувана дијадема краљице Марије и део козметике која је посебно за њу израђивана. Оно по чему је мање позната јесу њена уметничка дела од којих су приказане минијатуре које је цртала. Такође, у склопу изложбе приказана је и реплика венчанице краљице Марије као и реплике дијадема и накита које је носила, које је израдио дизајнер Александар Петарић – истиче Рељић.
Марија Карађорђевић (9. јануар 1900 – 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра Првог и мајка последњег југословенског краља, Петра Другог. Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда Седмог и унуке краљице Викторије.
Кажу да је наклоност народа почела да стиче и пре венчања са краљем Александром, када је са балкона Старог двора, пошто је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила рекавши: „Ја вам од срца благодарим“.
Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра Трећег, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије. Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и мајка, била је позната и по надимку Мињон. Удала се за југословенског краља Александра Првог Карађорђевића дана 8. јуна 1922. Са њим је родила три сина: краља Петра Другог Карађорђевића (1923-1970), принца Томислава Карађорђевића (1928-2000), принца Андреја Карађорђевића (1929-1990).
После смрти краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан. Када је краљ Петар Други ступио на власт 28. марта 1941. она је постала краљица-мајка. Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију али се није потписивала својим именом него псеудонимом Марија К. Ђорђевић. После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол ју је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.
Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена на Краљевском гробљу у Виндзору. Њени посмртни остаци су пренети у Србију 2013. године, да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу. Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.
