Брајан се из Белгије преселио у Београд – Овако види нас и наш град

0

Фасциниран је Теслом, али му за вожњу Славијом, каже, треба знање квантне физике.

белгијанац у београду
Фото: Брајан Гијом, приватна архива

„Моје прво сећање на Београд сеже у детињство. Сећам се када смо током породичних путовања у Белгији пролазили кроз белгијски градић Београд. Тада су ми родитељи говорили да је то име и главног града у Србији“ – тако за Београд на Блиц Брајан Гијом говори о првом сусрету са Београдом.

Иако је рођен у Белгији, све је указивало да му је српска престоница суђена. Данас у Београду живи и ради као научни истраживач у „Нордеусу“ и сматра да је ово идеално место за њега и његову породицу.

Знакови поред пута

Тај белгијски градић је добио име по пивари “Београд” из 18. века којој је име дато у сећање на опсаду Београда 1717. године. Оно што ми је било још интересантније јесте да се фудбалски клуб из тог града зове Црвена Звезда, иако није толико успешан као његова српска верзија.

Осим овога, ништа друго у мом животу није указивало на то да ћу једног дана живети у “правом” Београду. У једном тренутку сам се преселио у Ковентри, град у Енглеској, како бих наставио свој истраживачки рад при факултету.

Тамо сам живео у згради по имену Сава која се налазила у Белгрејд Плази поред “Београдског позоришта”. Изгледа да је универзум све време збијао шале са мном, а ја сам последњи то схватио.

Мало после тога упознао сам студенткињу из Србије, из Београда, и заљубио се. Убрзо сам научио много тога о Србији. Читао сам разне књиге о српској историји и култури.

Брајан је основао породицу у Београду / Фото: Приватна архива

Српска култура и незаобилазна кухиња

На недељним дружењима студената доносили бисмо храну из своје земље, а ја сам једва чекао да пробам српску кухињу. Пробао сам кнедле са шљивама, штрудле са маком, уштипке са домаћим џемом од кајсије, ајвар и неке ствари које ми се нису свиделе, као што су то слане кокице. Деловао ми је да где год би Белгијанци додали шећер, Срби би ставили со.

Нас двоје смо завршили факултет у исто време и наставили своје академско усавршавање у различитим лабораторијама за неуро осликавање, а онда смо се преселили у Београд.

Иако сам последњих неколико година активно радио на пољу неуро осликавања и генетских поремећаја, у своје слободно време сам правио видео игре и тајно маштао да једног дана радим у индустрији видео игара. Чак сам и направио тривиа игру која се зове “Силкадо” која је у потпуности била на ћирилици јер сам желео лакше да научим то писмо.

Имајући у виду да сам у том тренутку већ живео у Београду, искористио сам прилику да се пријавим за посао у Нордеусу. Пре него што сам се преселио у Србију пратио сам њихов рад. На Међународној конференцији видео игара у Сингапуру имао сам прилике да видим једну од Нордеусових игара и одушевио се.

После неколико интервјуа, који су били отежани пандемијом и рођењем мог детета, имао сам срећу да се коначно придружим Нордеусу где данас радим са сјајним људима са којима делим разна интересовања. Све ово је учинило да се у Београду осећам као код куће.

Квантна теорија за вожњу Славијом

Иако сам много пута посетио Београд и мислио да се супер сналазим, био сам запањен када сам се први пут самостално провозао по граду. Са пуним самопоуздањем сам се упутио ка Славији и одмах ми је било јасно да закони уобичајене физике тамо не важе и да ти је потребна квантна теорија како би објаснио хаотичне путање других возача.

Ипак, ускоро сам постао искусан возач са импресивним портфолијем најразличитијих ситуација из београдског саобраћаја. Тако сам и научио да овде сирена не значи да сте у животној опасности као што је то случај у Белгији.

Сава као најпозитивније изненађење

Када не радим, волим да се прошетам са породицом по Бојчинској шуми, да се кријем у хладу старих храстова или уживам у укусном роштиљу из оближњег ресторана “Колеба”. Викенде углавном проводим на Ади Циганлији.

Заиста је сјајно колико је Београд подређен деци, и где год да кренете видећете да се овде негују породичне вредности. Када сам постао отац извео сам своју бебу у шетњу и осетио се као позната личност, јер нам је одједном много старијих жена прилазило са широким осмехом на лицу и прегршт ентузијастичних питања о беби.

Једна од изненађујућих предности Београда јесте та што можете лако да побегнете из бетонске џунгле центра града у прелепу природу само ако пратите неку од његових река.

Један од најлепших тренутака у Србији за мене догодио се на обали села Прогар где река Сава успорава и прави речно острво са песковитом плажом. Тој плажи можете да приђете само чамцем. Имао сам ту привилегију да тамо одем на поподневни пикник.

Иако је водостај био висок за то доба године, сећам се укусне лубенице и сјајних предела. То искуство је било толико другачије од свега што сам до тада доживао. Имао сам осећај да сам негде у Амазонији, а не у Европи.

белгијанац у београду
Река и лубеница за савршен дан / Фото: Приватна архива

Фасцинација Николом Теслом

Толико је места у Београду које волим да је немогуће да наведем све. Међутим, с обзиром да сам инжењер, фасциниран сам радом Николе Тесле, тако да је његов музеј једно од мојих омиљених места у Београду.

Када год имам посетиоце из иностранства, морам да их одведем у обилазак музеја. Увек их добровољно пријавим за демонстррацију безопасног струјног удара. То је увек сјајно искуство!

Београд никада не престаје да ме изненађује својим слатким ресторанчићима и кафићима. Увек имате шта да радите и видите у Београду. Надам се да ћу ускоро боље научити спрски језик како бих могао да се удубим у српску културу, разговорам са људима на спрском, и пратим београдску позоришну сцену и филмски фестивал.

Сада, као новопечени отац, радујем се стварању нових успомена са мојом породицом и пријатељима у Београду.

Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.