Срби херојски народ: Швајцарци објаснили Европи колико дугује Србима

Швајцарски магазин Велтвохе, у најновијем броју, представио је Србе као херојски народ, који се жртвовао за Европу, наводећи да готово ниједна друга европска нација у протекле три деценије није тако брутално критикована у западној Европи, као што је Србија.

србиУ тексту под насловом „Срби народ хероја”, овај недељник подсећа да је историја нације пуна борби и губитака, а Европа тој спремности Срба на подношење жртава има много тога да захвали.

Указује се да је за већину коментатора српски народ главни узрок последњих ратова на Балкану, подсећајући да је, аустријски нобеловац Петер Хандке, када је затражио правду за Србе, био изложен правом „цунамију” напада, пре свега у Немачкој и Француској.

Срби се с правом осећају несхваћеним

Лист наводи да многи Срби с правом имају осећај да нису схваћени и да су остављени на цедилу, а с тим у вези наводи се да су Срби већ у Аустро-угарској монархији и немачком рајху, пред Први светски рат, били приказивани као варварски и гадан народ, као народ „убица краљева”.

Међутим, подсећа лист, многи Швајцарци су то видели другачијим очима, па се набрајају примери – болничарке Луизе Пробст, која је три месеца у Београду неговала рањенике, а Србе описала као народ који се борио за слободу, предусретљив и веома љубазан, и професора криминалистике у Лозани Арчибалда Рајса који је на почетку Првог светског рата извештавао о неописивим ратним злочинима аустро-угарских трупа над Србима.

срби
Фото: Weltwoche printscreen

Лист указује и да Срби вековима живе у ратном окружењу, на прекретници између Запада и Истока, па се чак враћа на бој на Косову, 1389. године, и подсећа на жаљење историчара Хајнриха Гелцера због тадашњег губитка Срба, које је окарактерисао као „диван народ, најплеменитији од свих Словена”.

Подсећа се и да се ниједна нација није дуже од Срба борила против османске владавине, иако је српска држава на 350 година нестала са географских карата, али се захваљујући непоколебљивом деловању Српске православне цркве, израженој привржености традицији и сећањима на раније херојске епохе Срби никада нису помирили са окупацијом.

Подржавајући Аустријанце, Русе и друге у борби против Турaка, Срби су се из сопствене снаге ослободили, уз вишеструке победе над Турцима, подсећа лист.

Такође, осврћући се на Други светски рат, када је Немачка окупирала Србију 1941, указује се да су Срби „Ужичком Републиком”, остварили прво ослобађање једне територије окупиране од стране нациста у Европи, а српски народ је са 1,7 милиона жртава, односно 10 одсто становништва, поднео највећу жртву у Другом Светском рату у Југославији.

Пишући о ратовима током краја 20. века на простору бивше Југославије, Велтвохе наводи да су све стране починиле злочине, и да је етничко насиље последица дугогодишњих спорова, прогона и злочина на тим просторима.

Сваки народ има своје митове

видовдан

Лист критикује то што су за Запад само Срби од почетка били агресори и ратнохушкачи, те подвлачи да је НАТО бомбардовање српских градова 1999. и даље оспоравано јер није било мандата УН.

У тексту се, пак, истиче да је Србија сада већ одавно парламентарна демократија, којој нису потребне лекције од споља, а Срби, који живе у земљи и иностранству, важе за веома вредне људи, цењене, пре свега у науци.

„Нису мање модерни и отворени од других, а митови о херојској прошлости су у њиховим животима важни као што су то и митови из прошлости за Швајцарце. Одавно су Срби од хероја историје постали хероји свакодневнице”, каже се у тексту, наводи Танјуг.

Посебну пажњу Велтвохе је поклонио Николи Тесли, за којег наводи да не чуди што данас највећи број аутомобила на електрични погод носи његово име.

Лист подсећа да је Тесла рођен у Хрватској, тада делу Аустро-угарске, као син православног свештеника и да је он био припадник српске мањине, који је пуно значаја придавао херојским песмама, песми и плесу, као и славама.

Магазин истиче да је својим патентима Тесла дао велики допринос науци. „Можда је, испред тенисера Новака Ђоковића, Тесла највећи син модерне Србије”, подвлачи Велтвохе.

Weltwoche

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.