Хауард Хјуз је био човек са много талената: успешан бизнисмен, инвеститор, авијатичар, иноватор, филмаџија и филантроп, а током 20-их година 20. века Хјуз је био један од најбогатијих људи свог доба.
Такође, Хјуз је био познат као повучени ексцентрик. Наводно је патио од опсесивно-компулсивног поремећаја и хроничних болова које је задобио као резултат многобројних несрећа које је доживео пилотирајући својим авионом.
Хјуз је велики део свог живота провео трпећи огромне болове па је на крају и развио зависност од кодеина. Упркос слави, успеху и богатству, последње године Хауарда Хјуза биле су тешке, а после његове смрти полиција је морала да употреби отиске прстију како би идентификовала његово непрепознатљиво тело. Умро је од неухрањености.
Скоро целог свог живота је био веома присутна личност у медијима, делом због филантропизма и градње великих авиона, али и због бурног љубавног живота. Хјуз је, наиме, био у вези са многим холивудским звездама А листе. Међу њима су Кетрин Хепберн, Ава Гарднер, Рита Хејворт, Мерилин Монро и друге. Сматрали су га размаженим милијардером, али он се показао као веома корисна фигура у развоју авијације.
Растао је уз посесивну и неуротичну мајку која га је поприлично размазила, није се превише дружио са вршњацима. Кад год би био болестан – а то је било често, јер је био болешљив – мајка га је позивала да спава у њеној соби, а отац је спавао сам у гостинској соби на другом спрату. Кад му је било четири године, његов је отац створио велико богатство изумом бушачке опреме „Хјуз рок итер“, која је знатно унапредила методе вађења нафте у целом свету. Том су се опремом могле пробијати и најчвршће гранитне стене те се она и данас користи. И сам Хауард стекао је навике да ствара одмалена, као једанаестогодишњак конструисао је први бежични одашиљач у Хјустону како би могао да разговара с поморцима који су пловили на бродовима у Мексичком заливу. За породичну вилу је конструисао интерфон, а потом је успео да стави мотор на свој бицикл, пише Википедија.
Откако је као 14-годишњак први пут летео авионом, постао је опседнут ваздухопловима. Та га опседнутост није напустила до краја живота, а непосредно је утицала на његове прве пословне потезе и успехе. Једном се 1932, да би од темеља научио како функционишу велике ваздухопловне компаније, под лажним именом запослио прво као достављач, а потом и као копилот у „Американ ерлајнсу“, али је убрзо откривен. За разлику од осталих челних људи у авио-индустрији тог времена, Хјуз је радије време проводио у кокпиту него у дворанама за састанке. После оснивања „Хјуз еркрафт“ компаније у Калифорнији, већ је знатно увећао свој иметак, те је даровао властити профит у том послу за покретање Медицинског института „Хауард Хјуз“, који и данас постоји.
Хауард је оборио још један рекорд на путу око света, 14. јула 1938. године. Он је успео да пређе жељену дестинацију за три дана, 19 сати и 17 минута, што је било боље од претходног рекорда за више од два дана. Желео је свету да покаже да постоји начин да се безбедно лети преко целог света.
Опробао се и у Холивуду највише због тога што у то време процвата није могао да му одоли. Године 1926, кад му је била 21 година, опчињен тада тек процвалом филмском индустријом, отишао је у Холивуд и започео каријеру филмског продуцента. Са собом је повео и супругу Елу Рајс, жену из угледне тексашке породице, којом се оженио три године раније у Хјустону.
За вођење послова у Холивуду ангажовао је Ноја Дитриха, бившег боксера, који није ни слутио што ће све морати да ради. Током следећих 40 година Дитрих му је био не само књиговођа него и замена за оца, психијатар, човек од највећег поверења. Хјузов циљ иначе био је да постане највећи играч голфа, најбољи пилот, најјачи филмски продуцент и најбогатији човек на свету, који ће уз то освојити највише најлепших жена на свету. Висок 193 центиметра, наочит и богат, Хауард је за жене био неодољив. Једини је проблем био у томе што је био ожењен, те је супругу Елу уверио да се врати у Хјустон.
Брак су до раскида 1929. одржавали писмима и телеграмима, а разводу је допринела веза с Били Дав, звездом немог филма, првом женом у коју се Хјуз истински заљубио. Надлетао је места на којима је снимала и даровао јој јахту, те је Ела схватила да у браку нема више шта да тражи. Пристала је на накнаду од 1,2 милиона долара, уместо 10 колико је могла да добије, и нестала је из Хјузовог живота.
После три неуспешна филма, Хјуз је 1930. направио „Анђеле пакла“, ратни филм епске ширине, о пилотима Краљевског ваздухопловства у Првом светском рату. За потребе снимања Хјуз је и сам полетео, срушио се, претрпео потрес мозга, пао у једнодневну кому и пробудивши се из ње отишао право на сет. Ангажовао је пилоте каскадере, а по Европи је накуповао много аутентичних британских, француских, немачких и америчких летелица из Првог светског рата. Филм је коштао тада рекордних 3,8 милиона долара, али Хјуз се није жалио кад је и сам схватио да неће вратити уложени новац, а камоли зарадити. Он је, наиме, већ добио нову играчку: током снимања положио је пилотски испит и добио дозволу, што га је одушевило.
Сумња се да је Хјуз патио од опсесивно-компулсивног поремећаја који га је присилио да се све више повлачи у самоћу, али и од хроничних болова који су остали као последица несреће. Затварао би се у хотелску собу и гледао филмове. Један те исти филм је знао да одгледа 150 пута заредом. Бојао се бактерија па је предмете дотицао само помоћу марамице. Пред крај живота окружио се мормонима (припадницима цркве Исуса Христа светаца последњих дана), јер је једино у њих имао поверења, премда сам није био мормон.
Марко Ташковић, Блиц
