Они су закопали благо у Крчедину, донели пиво у нашу земљу, а сваки 10. Србин је ЊИХОВ ПОТОМАК: Прво Келтско село у Србији враћа 2.200 година уназад

0

Келтско село у Инђији јединствени је тематски парк и музеј на отвореном који чува успомену, али и дочарава живот ових некада великих путника и освајача, који су неколико векова провели и на тлу Србије.

келтско село
Фото: Туристичка организација Инђије

Последњи подаци кажу да сваки десети становник Србије у свом генетском коду носи и порекло Келта, док се у нашем језику и даље може наћи око 500 њихових речи. Тако Крчедин у Срему има и келтски остатак „дин“ које по научним тумачењима означава утврђење. Келти су се овде задржали од трећег века пре наше ере, до првог века нове ере.

Милан Богојевић директор Туристичке организације Инђија каже да на територији ове општине има 78 келтских археолошких налазишта у једанаест места, што је и више него довољан повод да направе реконструкцију Келтског села. По узору на Аустрију или Велс, где постоје музеји на отвореном, одлучили су да направе нешто слично али и јединствено у овом делу Европе. Првим кораком у ово село, враћате се 2.200 година уназад!

– Најпознатије је налазиште у Крчедину, где је пронађена велика количина новчића, тачније 883 у два налазишта. Због велике количине и очуваности новчића добили су назив крчедински тип новца и као такви се препознају у свету, што је прилично невероватно. Специфично је да је овде реч о Скордисцима, који су после пораза у највећем грчком светилишту Делфима населили подунавски део, све до доласка Римљана који су их покорили – рекао је Богојевић.

Реалне реплике

Како додаје, до пре само 30 година у Крчедину се могао видети „Бели јат (коњ)“ од наслаганог белог камена. Препознавао се када би га гледали из ваздуха. Иначе читава ова општина је права ризница келтског наслеђа. У Старом Сланкамену била је и пијаца, где је пронађен галски новац. У музеју Келтског села тако се налазе оригинални новчићи у стакленим витринама, док су израду свих реплика, сашили ученици Средње школе „Др Ђорђе Натошевић“ из Инђије, од сировог лана од чега се то тада и правило. Унутар Келтског села, ограђеног дрвеном оградом и шумарком, налази се десетак објеката.

келтско село
Фото: Туристичка организација Инђије

– Све је направљено од природних материјала. Археолози су контролисали градњу, а историчари унутрашње опремање. Поред мини музеја, имамо кућу поглавице у којој се уз помоћ ВР наочара може вратити у њихов период и видети живот келтске породице. Ту је и кућа друида, пекара, вештачко језеро и извор. Испред трибина се одржавају дечје игре, али и одигравају римско – келтске битке. Најпопуларнији је полигон за стреличарство, поред кога се налазе и коњићи за јахање. Из београдског золошког врта добили смо и две размажене козице – наставио је Богојевић.

Радионице

У селу се уприличују и радионице старих заната, једном недељно изводе се позоришне представе, док се у амфитеатру организују предавања за школарце. Светилиште је сакривено у шуми, а на самом тргу је направљен друидски круг. Пуштају се редовно и филмови, а на отварању села су свирали наравно – Ортодокс Келтс.

За античко племе Скордисце, везане су и многе легенде на овим просторима. Једна каже да је у пронађеној келтској хумки у Крчедину сахрањен највећи и најславнији келтски војсковођа Бренос, иначе у Британској традицији сматран божанством.

келтско село
Фото: Туристичка организација Инђије

Друга тврди да су Келти после пљачке пророчишта у Делфима један део блага поделили, а највећи део њиховог богатства оставили у Крчедину.

Како год, сигурно је да су Скордисци основали град на месту данашњег Београда који су назвали Сингидунум, те да ће се Бренос са својом карактеристичним шлемом са птицом, наћи као маскота ускоро у Келтском селу.

Престонице

Археолог Музеја Војводине мр Јован Коледин каже да су Скордисци, који су држали Срем, јужни део Бачке и Банат имали своје градове попут Хеорте и Капедунума који су биле њихове престонице, али не знамо где су.

Можда и када би их нашли, не би знали да је о њима реч. Легенда да је Крчедин био њихова престоница не делује му реално.

– Њихова еспанзија из прапостојбине, Ирске и Шкотске, креће освајањем запада континента, долазе до данашње Аустрије, Мађарске и Чешке и стижу у наше крајеве.

келтско село
Фото: Туристичка организација Инђије

Спустили су се све до Анадолије. Племенски савез Скордиска сезао је све до Саве и босанских планина. То је заправо био савез, како данас кажу дођоша – Келта и домаћих племена – Панонаца и Трачана.

Тако да Скордисци нису само Келти, иако се на њих обично мисли. Та држава, односно савез, простирао се од Сиска до Ђердапа, све док их нису покорили Римљани у првом веку. После тога почиње романизација и више се не помињу, постају римски грађани – каже Коледин.

Значај

Њихов значај је што су на територију данашње Војводине донели своју технологију, били су много напреднији што се тиче металургије, правили су добро оружје и керамику. Први су почели ковати новац на овим просторима, до тада се користио онај из грчких градова.

Технологију је преузело и домаће становништво, па како каже Коледин, не може се утврдити да ли је пронађено одређено оруђе или оружје направио неки Панонац или Келт.

Келтска заоставштина је како додаје и у генетици, ако неко жели да нас упореди и утврди сличност са Ирцима, везу ће наћи у античким Келтима, чије гене носимо.

– Ратовали су са Грцима, Македонцима, касније са Римљанима. Да ли су Скордисци опљачкали Делфе или не, није јасно. Зрнце истине има у свим легендама. Сигурно да им је тада то свима добро познато светиште било занимљиво. Свака иоле организована дружина је волела да „посети“ Делфе – изјавио је Коледин.

келтско село
Фото: Туристичка организација Инђије

Прва пивара у Србији је келтска

Александар Медовић, археоботаничар Музеја Војводине, каже да из периода Келта датира и прва пивара на овим просторима пронађена на археолошком налазишту тридесетак километара северно од Новог Сада. Стара је више од 2.000 година.

– У том келтском насељу близу Новог Сада, пронађена је просторија са великом количином угљенисаног јечма у дрвеном сандуку, поред се налазила пећ и већи број керамичких посуда. У другој просторији направљени су силоси са јечмом и просом. Реконструкцијом стручњака експерименталне археоботанике утврђено је да су управо овако изгледале пиваре тог времена. Након тога су дошли Римљани, отерали Келте и донели виноградарство и нови напитак, вино – изјавио је Медовић.

Александар Латас, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.