У Мишелин водичу, најзначајнијем гастрономском водичу на свету, коначно се нашла и српска Кафана. Она у Њујорку.

„Да источноевропска интелигенција треба негде да планира револуцију или можда само разговара о политици, они би се састали овде“, почиње свој „извештај“ Мишелин водич. Наравно, брзо скреће у кухињу.
„На менију су чувена српска јела која је тешко наћи на Менхетну. Ипак, неки специјалитети ће вам се чинити познатим, попут зељанице – класичног пуњеног пецива, филованог сецканим спанаћем, белим луком, зачинским биљем и фетом. Од јединствених јела могу се издвојити суве шљиве пуњене ситним сиром и роловане сланином, које се служе са ролованом пилећом џигерицом, као и издашан и укусан пасуљ са комадићима меких свињских ребараца. Ћевапи су прави специјалитет, као и кобасице из истог краја, а припремају се од фино млевеног свињског меса, са зачинским биљем“, наводи се у препоруци.
Кафану по имену Кафана у Њујорку је отворио Владимир Оцокољић Цоја, а идеја о ресторану српске кухиње је, каже, „проистекла из породичних прослава и припреме славе, на коју је долазило буквално стотине људи у мали стан у Њујорку“. Данас је то готово култно место за које се чека у редовима. Не само због хране.

„Наш јеловник је традиционалан, и кад год сам покушао да ширим ту причу завршавало се са ‘дај десет ћевапа’. Али има људи који долазе због гирица или кестен пиреа“, објаснио је Владимир недавно за Нова.рс.
Питали смо га и за атмосферу, за ђускање по столовима, плакање уз флашу и друге „кафанске чаролије“.
„Мешана је екипа, али су ‘наши’ дефинитивно гласнији. Људи дођу, ми им дамо јеловнике, бацимо неку фору, препоручимо вино, кад крену да се пењу по намештају ја доживим нервни слом и оставим моје запослене да их спуштају са столова. То је истина. Али, у суштини нисмо баш место тог типа, код нас свирају две гитаре, мирнија варијанта, али оженили смо и удали многе“, испричао нам је.
Ана Калаба, Нова.рс