Да ли вам се некада догодило да, услед стреса, проблема и мука пожелите да „испарите“ или одете негде где вас нико неће пронаћи? Многи Јапанци осмелили су се да управо то и ураде, заправо овај феномен је толико чест да су смислили назив за њега – „јохатсу“.
Најчешћи разлози који терају људе да нестану без трага су неизбежни дугови, нарушени партнерски односи или озлоглашена радна култура. Међутим, постоје одређени културни фактори који ове разлоге чине много озбиљнијим у Јапану него било где другде.
Многи Јапанци сматрају неподношљивом срамотом да оптерете породице дуговима, разводом или напуштањем посла, што им оставља само неколико опција – да одузму себи живот уместо живота са срамотом или да постану „јохатсу“, што буквално значи да испаре из својих живота.
Јапански социолог Хироки Накамори, који већ дуги низ година проучава овај феномен каже да је термин „јохатсу“ почео да се користи током шездесетих година, када су људи схватили да је најлакше нестати из сопственог живота, и због себе и због породице.
– У Јапану је једноставно лакше испарити. Полиција неће интервенисати осим ако не сумња да је у питању злочин или нека несрећа. Све што породица може да уради јесте да плати приватног детектива, што је скупо – каже Накамори за Би-Би-Си.
Приватност је велика ствар у Јапану, тако да људи који одлуче да постану „јохатсу“ могу да се сакрију без бриге да ће бити откривени. Све док беже од живота који не желе, не морају да се труде да их не сними сигурносна камера и могу да користе картице на банкоматима, јер чланови породице не могу да приступе видео снимцима, а трансакције на банкоматима се никада не прате.
– Разумем да постоје прогонитељи и да неке информације могу бити злоупотребљене. За ово је можда неопходна промена закона, јер се и криминалци, прогонитељи и родитељи који трагају за својом децом третирају на исти начин због заштите. Са садашњим законом, без новца, све што могу да урадим јесте да проверавам да ли је тело мог сина у мртвачници – објашњава мајка 22-годишњег „одбеглог“ младића.
Феномен је толико распрострањен у Јапану да чак постоје и компаније које су специјализоване за пружање помоћи људима да „испаре“. Познате су као услуге „ноћне селидбе“ и помажу потенцијалном „јохатсуу“ у планирању њиховог нестанка, а пружају и привремени смештај на тајним локацијама.
Власник једне компаније за „ноћну селидбу“ рекао је да у зависности од тога са колико ствари неко жели да побегне, колико далеко жели да иде и када је планирао „испаравање“, цене варирају између 450 и 2.600 долара. Прилика да поведете децу са собом или да побегнете од утеривача дугова аутоматски подиже цену. Власник додаје и да уз његову помоћ сваке године 150 до 200 људи постане „јохатсу“.
За оне који не могу да приуште помоћ лица која обављају „ноћне селидбе“ или који једноставно желе сами да испланирају бег, постоје и јавно доступни водичи са насловима попут „Савршен нестанак: Ресетујте свој живот“ или „Комплетан приручник за нестанак“.