„Наишли смо на огромна кривична дела и злоупотребе, типа сторнирање рачуна, типовање стања бројила где су потрошачи, због неочитавања бројила и неизлажења читача на терен, бивали оштећени“, каже Наташа Пришић, специјалиста корпоративне безбедности и бивша запослена у Сектору унутрашње контроле и безбедности ЕПС, а која је остала без посла пошто је указала на злоупотребе службеног положаја и коруптивне радње у Електропривреди Србије.
Пришић, уместо дисциплинског поступања и кажњавања починилаца, како каже за Нова.рс, постаје непожељна у систему, трпи мобинг и на крају остаје без посла. Уместо да ћути, како је од ње захтевано, одлучила је да јавно говори о ономе што је, радећи свој посао, са својим колегама разоткрила.
У Електропривреди Србије, Наташа Пришић је радила од 2001. године. У Електровојводини Нови Сад, у Сектору за пројектовање радила је десет година, а наредних пет у Сектору за финансије, у контроли финансијских токова.
Од 2016. године прелази у Сектор за унутрашњу контролу и безбедност који припада ЕПС-у Београда. Те послове обавља на територији ЕПС-а читаве Србије. После шест година рада на тим пословима, добија отказ због, како каже, тога што је одговорно радила свој посао и указала на коруптивне радње у Електропривреди Србије.
За Нова.рс говори о првим малверзацијама које је са својим колегама открила и због чега касније она постаје главни проблем ЕПС-а.
„После сваке контроле, у обавези смо били да записнике предамо директно генералном директору, односно Милораду Грчићу и тада мом директору Ненаду Дилберовићу, који се налазио на челу сектора. Они су нам директно и давали задатке. Проблеми настају сваки пут када контролу радимо у Новом Саду, где су били највећи пропусти. Наишли смо на огромна кривична дела и злоупотребе, типа сторнирање рачуна, типовање стања бројила где су потрошачи, због неочитавања бројила и неизлажења читача на терен, бивали оштећени“, каже за Нова.рс Наташа Пришић, бивша радница Сектора Унутрашње контроле ЕПС-а.
Она објашњава на који начин су поткрадани мали потрошачи.
„ЕПС је са фирмом “Сиквестер” имао уговор где њихови читачи „треба“ да изађу на терен и редовно очитавају бројила, што су некада углавном радила деца радника и била плаћена по учинку. У овом случају, читачи су имали редовну фиксну плату 80-100 хиљада динара, лакше им је било да препишу стање бројила него да их на терену редовно очитавају. Када се бројило не очита, корисник добије рачун нултог износа на шта, наравно, не реагује. То се онда деси и следећег месеца а када очитају стварно стање, већ нагомилане потрошње, онда стиже рачун великог износа који указује на нерационалну потрошњу. Тада корисници долазе на шалтер Електродистрибуције, јер није њихова кривица што неко није очитао бројило, па су они добили рачун од нула динара. Рачун не може да се сторнира, и ту се дешава крађа. У програму се обрачунава средња вредност, ради се корекција рачуна и у тој корекцији се не приказује право стање потрошње него средња вредност. Ту је сваки потрошач бивао закинут за две до три хиљаде динара. Ово се дешавало у Новом Саду, Сремској Каменици, Сремским Карловцима, Беочину, Бачком Петровцу…“, објашњава Пришић.
Каже да су се дешавала и сторнирања рачуна великим потрошачима, на шта ставља акценат, јер су у питању привредни субјекти на гарантованом снабдевању. Пришић каже да су то били износи од око 300 хиљада динара а да су за случај сазнали од руководилаца Оперативног дистрибутивног система (ОДС), који су им, као унутрашњој контроли, указали да је једном раднику наређано да мора да сторнира рачун, као и да ће то радити и наредних месеци.
„Пронашли смо да је њима руководилац сектора у Новом Саду, који није имао никаква овлашћења, сторнирао рачун, једноставним стиском на дугме делете. То је била наредба Горана Челара и Мирослава Паровића. Паровић је, иначе, био директор Одсека за техничке услуге у Новом Саду, човек који се седам година није појавио на послу, а примао је плату ЕПС-а. За руководица је поставио свог пријатеља Челара, који је стављао штамбиље и где треба и где не треба, он је раднику наредио да сторнира рачун. Колегиница и ја долазимо у контролу, узимамо извештаје од скоро свих радника, који потврђују случај као и то да се руководиоци не појављују на послу, што чак и тај Горан Челар признаје. Када смо га питали зашто, јер није смео потписати потврду на гарантовано снабдевање, нити је смео да сторнира рачун, он је рекао да је сматрао да је то пословно колегијално. Одговор нас је шокирао“, каже Пришић.
Записник, како каже, послали су директорима Милораду Грчићу и Ненаду Дилберовићу али даљег поступања није било, сем љутње и беса оних који су контролом разоткривени.
„Кроз дисциплинске и кривичне мере починиоци су требали бити кажњени, без обзира што су то запослени, и што су на функцијама, али ништа се не дешава, контрола се зауставља. Функционери града Новог Сада, који су део владајућа странке, телефонским путем решавају све јер су у ЕПС позапошљавали своје људе. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је запослио своју сестру на место руководиоца за корпоративне послове, која све зауставља. За то је директно крив в. д. генералног директора Милорад Грчић и директор мог сектора Ненад Дилберовић који су, без обзира на политичку припадност, по закону и свим правилницима о поступању, требали да реагују. Позапошљавани страначки „ботићи“ све прихватају, као да су у обданишту, и занемарују наше одговорно обављање посла“, тврди Пришић.
Она наводи и још неке од злоупотреба које, бивају само почетак отапања леденог брега. Између осталог, твди да је долазило до злоупотреба са стипендијама деци преминулих радника.
„Та деца се школују и они, уместо једну стипендију, плате две под изговором здравствених проблема. Све су инсценирали, све смо пронашли али се опет ништа није десило“, додаје Наташа Пришић.
ЕПС без одговора
Како би се уверили у истинитост тврдњи Наташе Пришић, обратили смо се ЕПС-у са питањима: Да ли су се дешавала поткрадања потрошача типовањем стања бројила и да ли су сторнирани рачуни великим потрошачима. Питали смо их и да ли су санкционисани и кажњени они који су у томе учествовали а откривени поступком унутрашње контроле? Одговоре нисмо добили до закључења овог текста.
О томе, колико радника је запослено у ЕПС, а да не долазе на посао, куповини диплома и нестручности кадра, али и утицају политике у Електропривреди Србије, куповини прислушних уређаја као и мобингу, који је трпела на послу и претњама једног политичара, по казивању Наташе Пришић, читајте у наставку текста.
У ЕПС ради преко хиљаду људи који не долазе на посао
Током рада у Унутрашњој контроли ЈП Електропривреда Србије, Наташа Пришић, која је од 20 година рада у ЕПС-у последњих шест провела у том сектору, разоткрива да се у Електровојводини, на платном списку води више од 100 радника који не долазе на посао. До те бројке стигла је у контроли само прва два спрата зграде тог предузећа у Новом Саду. Бројка би била далеко већа да је успела да стигне до последњег, дванаестог спрата али није јер је заустављена од стране руководилаца и политичара. Она тврди да у систему ЕПС-а широм Србије, има више од хиљаду људи који се налазе на платном списку, а не долазе на посао.
Пришић, иначе специјалиста корпоративне безбедности, у разговору за лист Нова препричава своје искуство током рада у Унутрашњој контроли и надзору пословања у Новом Саду, када уједно креће и њен прогон у ЕПС.
„Ми улазимо у редову контролу праћења присутности на радном месту. Одлучили смо се да кренемо од првог спрата где се налази ЕПС снабдевање, сектор којим у том моменту руководи Јелена Црногорац, најбоља пријатељица градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића и његове сестре, која је по тој линији постављена на руководеће место. Они покривају људе који се не појављују на послу. Са политичке стране, познат сценарио, јер тако раде у ЕПС-у, у коме на територији Србије има сигурно више од 1.000 таквих лица. Ја у свој тој ситуацији на све гледам професионално и не интересује ме која је политичка опција. Већ на првом спрату утврђујемо да велики број радника није присутан“, прича Наташа Пришић.
Оно што се, према Наташиним речима, даље дешава јесте да се један број радника, којима је дојављено да се спроводи унутрашња контрола, појављује у канцеларијама и седа на, наводно, своје радно место, а све, како каже, делује нестварно.
„Они у ствари не седе на својим радним местима јер их фактички немају. Ми смо већ добили информацију да се картице, које провлачи неколико особа, налазе у неком орману унутар канцеларије. Имамо и снимке са видео надзора, где се тачно види бунт картица. Особа са којом ја вршим конверзацију је дошла, села за неки радни сто, ради се иначе о љубавници народног посланика Игора Бечића, што ја у том тренутку не знам. Она се две године пре тога није појавила на послу, што смо утврдили из система за електронско праћење. На моја питања: Где је била јутрос у седам и десет када смо дошли, да ли је провукла картицу када је изашла, да ли је то њен рачунар, зашто га још није укључила…? Она одговара да је била код доктора, да је провукла картицу, иако је доктор у кругу и не треба да излази. Упоредо видимо да је њену картицу, која је једна у бунту који стоји у орману, провукла друга особа, Соња Станковић, која је тиме вршила кривично дело. Рачунар укључује, али не зна своју шифру, а заправо то и није њен рачунар, јер се већ две године налази само на платном списку али не и на радном месту. Тражим јој картицу, нема је јер, је у орману. Све јасно ко бели дан“, сећа се Пришић.
Она додаје да запослени имају четири врсте праћења: терминале на улазу, видео надзор, timeWORH тј. електронско праћење и ручно уписивање. Радници који се и по неколико година нису појавили на послу, како каже, евидентирани су само на терминалу, јер су кроз њега други запослени, бунт њихових картица свакодневно провлачили.
„Није само она била та која не долази на посао, само на прва два спрата откривамо таквих више од 100 лица. Да смо отишли до дванаестог, био би хаос. После свега, улазимо у канцеларију код њихових руководилаца, да би у ЕПС снабдевању привели контролу крају. Док смо ми у канцеларији, настаје пометња, јер ти људи, које смо разоткрили да не долазе на посао, вриште, плачу, зову неког, а тај неко је споља, народни посланик Игор Бечић. До мене долази колегиница Маријана Јанковић, коју у међувремену зове Бечић, и каже ми дрхтавим гласом, дословце овако: Рекао ми је, уђи одмах у канцеларију где се налази Наташа Пришић и реци јој да сместа обустави контролу. Прво јој то реци лепо а ако неће лепо, реци – појешће је мрак“, истиче Наташа.
Она затим од колегинице сазнаје да је посланик Бечић звао и в.д. генералног директора Милорада Грчића и директора Унутрашње контроле Ненада Дилберовића. Све јој бива јасно два дана касније, када су она и колеге отишли на састанак на који су хитно позвани од стране директора свог сектора Дилберовића у Балканској улици у Београду.
„Он поступа врло непрофесионално, за разлику од раније, када смо имали добру сарадњу. Прво је био хладан а затим врло безобразан, каквог га раније нисам упознала. Колеге су сагнуле главу, а ја сам питала у чему је проблем? Он говори бесно, како је пет пута звао Игор Бечић, како смо ми криви јер правимо хаос. Током састанка он позива Маријану Јанковић и гласно јој говори да смо нас две себи ставиле “мете на чело” а да сам ја persona non grata, те да се она склони од мене. Проблем је био у томе што нам је управо он, као наш директор, дао налог да то радимо и на сам дан, када су за време вршења контроле кренуле реакције, рекао да наставимо и да не прекидамо. Имам те поруке. Када се „закувало“ он се повлачи, спасавају своје политичке пулене а мене користе као жртву. Ригорозно ми наређује да сместа обуставим контролу и да случајно сутра не наставим. Свакако сам била разочарана, јер сваки пут када одрадимо професионално посао, не буде ништа, отприлике тресла се гора, родио се миш, што је у најмању руку неозбиљно“, говори Наташа која тада инсистира да се контрола настави.
„Рекла сам му да не одустајем јер неки тамо Игор Бечић скаче и прети смрћу координаторки Службе безбедности његовог сектора. Сутрадан, 11. авгута 2019. године Дилберовић и сви моји претпостављени, са мном прекидају сваку комуникацију. Чули смо се још једном, дан два касније, јер је Дилберовић тражио да из записника избацим део где се помиње Бечић, што сам ја одбила, јер је тај човек мени претио смрћу при обављању службене дужности, док при том нема никакве везе са Електропривредом Србије. То што је он посланик, за обављање мог посла није имало никакав зачај. После тога се више нисмо чули. Та агонија траје годину и два месеца. Ја све време долазим на посао, у канцеларију Унутрашње контроле 441 на четвртом спрату зграде Електровојводине. Не одустајем јер ја нећу да будем као они, а претпостављам да чекају прилику да ми нешто напакују и ослободе ме се“, додаје Наташа и истиче да се тако нешто, нити слично, није десило никада ни у једном другом граду сем Новог Сада.
„Ту контролу нисмо радили само у Новом Саду, него и у другим градовима широм Србије. Последња, пре те, била је у Нишу где смо све спровели исто, али су у Нишу починиоци утврђених неправилности били кажњени. Тамо су руководилац сектора и директор били одмах смењени, зато што је пронађено да су користили гориво без налога, утрошак је био огроман, а такође, запослени им се нису појављивали на радном месту“, каже она.
Због ситације која јој се десила у фирми у којој је провела две деценије, и у њеном граду, обраћала се и градоначелнику Новог Сада и председнику Покрајинске владе, са захтевом да смире Бечића, који је члан Градског одбора СНС и појаснила им да не постоји интерес да се тај човек меша у послове ЕПС-а. Никакав одговор није добила нити је било какве реакције било, објашњава и зашто.
„Реално, има везе јер је су Игор Бечић и њему слични своје људе ту довели да раде, неке и на руководећа места. То раде за пет хиљда евра. Ти радници се не појављују на послу, а примају плату. Када се и појаве, баве се страначким активностима, ботују у радно време, сакупљају капиларне гласове и чланарине. Тражила сам за то и писани налог, наравно безуспешно, јер њих штите функционери СНС. Жао ми је дугогодишњих радника, и ја сам једна од њих. Док ти људи предано и професионално раде, неки други чак и не долазе на посао, а једнако примају плату. Па и када дођу, дрзну се да одбију посао, када их неко од старијих колега чак замоле да нешто ураде“, каже Наташа и износи податке о посланику Игору Бечићу, за које тврди да су тачни.
“Он је радећи као перач аутобуса, а затим кондуктер у ЈП “Врбас”, од НН лица из Ниша набавио фалсификовану диплому Више пословне школе из Новог Сада бр. 01-2572, у намери да добије функцију техничког директора у ЈП “Врбас”, што се и десило. Јавно тужилаштво је тада подигло оптужницу против њега и још једног лица, које је у међувремену преминуло, али Бечић својим утицајем у тужилаштву, обуставља процес, што је његов манир. У међувремену је лажно магистрирао али и докторирао. Он седи у Народној скупштини, као “представник народа” и мени, како би прикрио кривична дела, прети смрћу” , огорчена је Пришићева.
Она још додаје да је раније, радећи свој посао, веровала да се поступци против лица за која је унутрашњом контролом утврђена неодговорност поштовања радне дисциплине, спроводе, али да сада сумња у то.
“Мислила сам да сви раде свој посао, као што сам и ја радила, али када сам мало дубље ушла у то, схватила сам да то и није тако. Дешавало се да, када смо ишли на терен, тај исти Дилберовић остави нас у колима па по два сата седи у тужилаштву у Краљеву, па са људима из БИА и осталима из полиције. Када сам схватила да се не спроводе никакве мере против починилаца, нити ишта иде ка тужилаштву, ја сам поступила морално и подигла кривичну пријаву против свих њих. Наравно и против Игора Бечића, чија је претња смрћу била иницијална каписла. Лично ћу се потрудити да он више не буде народни посланик јер народ треба да бира посланике а овакав ником не треба, колико год га Вучић и Вучевић подржавали”, закључује Наташа.
„Ја сам СНС“
Наташа Пришић се у разговору за Нова.рс присетила и анегдоте која сведочи о страначком запошљавању у том предузећу.
„ЕПС је подељен на ОДС и ЕПС. ОДС је Оперативни дистрибутивни система а ЕПС је Електропривреда Србије. Ево анегдоте – стижу да се позапошљавају 20 младих, спроводи их колегиница за људске ресурсе, у згради Електровојводине Нови Сад. Портир спроводи једног дечка и, како би знао где да га спроведе, пита га: Извини дечко, јеси ли ти ОДС или ЕПС? Он му одговара – ја сам СНС“, завршила је Наташа Пришић.
Ради потврде ових навода, као и оних о којима смо од Пришић чули раније, нисмо добили одговоре од ЕПС-а. Желели смо сазнати и да ли су и како санкционисани запослени у ЕПС Нови Сад, који су откривени да се не појављују на радном месту као и починиоци који су учествовали у томе, али до закључења овог текста ни тај одговор нисмо добили.
Славица Панић, Нова С
