Сметају им танки зидови. Чују комшије док имају интимни однос. Деца праве буку у стану, као да ће плафон да се сруши. Пуши се свуда, чак и где су деца.

„Кад им дете скочи, као да ће плафон да се сруши“.
Овако гласи само један од многобројних коментара Руса који се, изгледа, тешко привикавају на услове живота у Србији. Велики број њих се, услед кризе и рата у Украјини, доселио у нашу земљу, а на друштвеним мрежама увелико имају и групе где размењују искуства и саветују једни друге кад стигну овде.
Телеграф је имао увид у ове преписке, па су јуче писали о Рускињама које су шокиране прљавштином у Новом Саду, иначе једним од наших најчистијих градова:
***
Све више Украјинаца, али и Руса, досељава се у Србију откако је почео рат и криза. Увелико на друштвеним мрежама имају и групе где размењују искуства и саветују једни друге када стигну у нашу земљу.
Ипак, коментаре неких Рускиња, у које је Телеграф имао увид, нико није очекивао. Једна од њих је, наводно шокирана прљавштином, осула паљбу по Новом Саду, који важи за један од чистијих и лепших градова у Србији.
– Девојке, дошли смо у Нови Сад, у шоку сам! Тражим друго место, где и какве делове града да погледам. Нема шансе да останем са сином овде, овде је и на улицу страшно изаћи – написала је једна Рускиња.

Она је и улазак у продавницу описала као кошмар.
– Добро вече, били смо у продавници, у шоку сам у какав смо кошмар упали. Мислим да је муж узео стан тамо где није требало. Хистерична сам, син је у шоку. Размишљам да се вратимо у Петерсбург – навела је она.
Било је и оних које су написале да због доласка у Нови Сад седе и плачу.
– Пуно је ђубрета! Стан није лош, али ја овде не остајем – навела је једна од њих.
Да је у питању претеривање и пренемагање видело се по одговорима Руса који већ дуже време бораве у нашој земљи. Они су искритиковали сународнике што овако коментаришу земљу која их је дочекала раширених руку.
– Зар вас ђубре толико плаши – упитао је шокирано један Рус.
– Друштво, страшно вас је читати. Дошли сте у другу земљу, једну од ретких која је оставила отворена врата… И још сте оволико незадовољни! Можете се слободно вратити у Русију – одбрусио им је он.
Други је написао да је Нови Сад леп град, много зелен, уређен.
– Где год погледаш су паркови, бициклистичке стазе су по граду, веома је удобно. Насмејани људи су свуда, не журе и покушавају да помогну, упркос томе што уопште не знам језик. Где је ђубре, хорор и прљавштина о којем пишете? Свуда су школе, вртићи и продавнице – искрено је навео још један Рус који увелико живи у Новом Саду.
Неки су нашли разумевање за очајне сународнике, правдајући то напуштањем родне земље.
– Просто, ви сте тек сад схватили да сте отишли из дома. То је нормална реакција. И то што има ђубрета, то вас раздражује. Али сам град, као и цела земља се веома мењају и то не на лош начин. Србија можда није идеална, али у њој су најбољи људи – поручује на крају овај Рус.
***
Сада се жале на танке зидове у нашим зградама, јер у становима чују децу комшија док скачу и играју се, или саме комшије док имају интимни однос.
– Ја сам на Вождовцу. Чујемо комшије одозго, доле, десно, лево, комшије, врата наспрам, па чак и дијагонално. Чини се да генерално овде нису чули за такву ствар као што је звучна изолација – написао је један Рус.
Друга Рускиња се надовезала додавши да има комшију преко пута који прави досадне журке тако што „отвара оба прозора и седи на прозору уз веома досадну музику.“ А онда је уследила жалба и на српске народњаке.
– Овде сваког петка и сваког празника комшије у њиховом стану (око 100 метара од нашег стана) пуштају српске народњаке исто тако пуном снагом, у један – два ујутру. И некакви пси луталице лају свако јутро уместо петлова, па сада имам проблема са спавањем које нисам имао у старом граду – жали се овај Рус.
А један је, коментаришући буку из суседства, написао – „мој комшија хефта жену право на тераси одозго“.
Али, да не буде да је све црно, Руси хвале што код нас бар, за разлику од њихове културе, нема толико голотиње.
– Кад дечје групе дођу на тренинг, свлачионица се не дели на женску и мушку и ко је у коју кабину ушао, и хвала богу да нико не хода го по свлачионицама, па ни деца – написао је један Рус, на шта се Рускиња надовезала:
– Да, и мене је то обрадовало. Иако сам се навикла да смо сви голи, ми смо сви странци једни другима. Хвала Богу, бар могу да одем са дететом на базен и да тамо не видим голаће. Одличне вести – весело је закључила.
Оно што, руку на срце, примећујемо и ми Срби је – пушење цигарета на сваком кораку. Исто није промакло ни Русима, а нарочито онима који су овде с децом.

– Где су та места где се не пуши? Примећујем да овде у задимљеним местима малишани седе са људима. Овде су људи релаксирани – прокоментарисао је овај Рус.
Други је одговорио да је места где се не пуши веома мало. „Има куглана у Земуну, тамо не пуше, и у шопинг моловима, тамо је такође пушење забрањено.“
– Овде је заиста са пушењем ужасно, нико не разуме да је то штетно, да се само мирис дима може елиминисати. А бебе се уче од детињства. Сада мој старији малишан има проблем, у свим кафићима около школе се пуши а он није навикао… Али, другари из разреда га подржавају и иду са њим на ретка места где нема дуванског дима – написала је ова мајка.
Миљана Лесковац, Телеграф