Да се испод београдског асфалта налази сакривана богата историја овог поднебља, сваки пут се изнова уверимо када пијуци и машине почну да копају како би се градило нешто ново, а онда та открића обуставе или успоре даље радове. Тако су сада два велика пројекта на „чекању“ – изградња Линијског парка и реконструкција Студентског трга.
Током изградње прве фазе Линијског парка, која ће се простирати од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова, уклањани су наноси, коров, непожељне биљне вегетације и дивље депоније, а приликом уклањања колосека откривена је такозвана Водена капија.
Прва целина Линијског парка најспецифичнија
Како је тада изјавио главни градски урбаниста, Марко Стојчић, управо прва целина Линијског парка је најспецифичнија из угла архитектонског и грађевинског наслеђа Београда, те је и било очекивано да се пронађе доста тога што припада историји Београдске тврђаве.
– Пројекат смо прилагодили тако да Водена капија буде и презентована, а пешаци ће моћи да то искористе у функционалном смислу и да сиђу на дно, како би прошли испод бедема. Читав простор прве целине махом ће се одликовати многобројним презентацијама тврђаве, тако да ћемо добити функционалну бициклистичко-пешачку стазу и озелењен простор усред дуговековне историје Београда – казао је Стојчић приликом обиласка Водене капије.
У Доњем граду, иначе, има много фортификација ка реци, које су биле затрпане када је 1938. године упркос противљењу јавности изграђена пруга.
– Водена капија је грађена у 18. веку, делом је аустријска, делом турска, али у оквиру ње изгледа да су пронађени и делови средњовековних утврђења Деспота Стефана Лазаревића – појаснио је заменик градоначелника, Горан Весић.
Прва целина Линијског парка наставља ка „25. мају”, код Куле Небојша, где такође има доста елемената који су до сада били сакривени због пруге. После тога, почиње и трећа целина којом се „улази” у савремени Београд.
Како год, прва целина Линијског парка, која ће се простирати од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова, готово извесно неће бити уређена до прве половине јуна, како је најављено на почетку реконструкције, управо због Водене капије.
Међутим, ово није једини пројекат који су успорила археолошка истраживања.
Реконструкција Студентског трга
Наиме, о реконструкцији Студентског трга говори се већ дуже време, међутим са радовима се још није почело, јер прво треба да буде измештена окретница тролејбуса, а потом да се и у том делу града почне са археолошким истраживањима.
Пројектом је предвиђено да археолози раде на Студентском тргу испред зграда од броја 1 до 13 и на окретници тролејбуса, на простору од око 200 квадрата.
Археолози верују да ће на овом простору пронаћи вредне остатке древног Сингидунума из трећег или четвртог века.
Када археолози заврше свој посао, од нађених артефаката требало би да се направи музеј на отвореном. Простор би био ограђен и прилагођен посетиоцима. Планирано је да се постави рампа како би људи силазили на тај ниво од два или три метра у земљу, да прошетају и виде све оно што је некад било у престоници.
Ако испод Студентског трга не буде било никаквих древних остатака из римског Сингидунума, на овом простору почеће градња подземне гараже. Планирано је да на три подземна нивоа буде места за око 700 аутомобила.
Док буду трајали радови, мрежа тролејбуса биће померена ка Васиној улици, а надлежни су најавили да неће бити већих измена саобраћаја и да је вредност радова 41,5 милиона динара.
Пре само неколико година док је рађена реконструкција Трга република, пронађене су две римске гробнице, те су тада из тог разлога такође били обустављени радови.
Подсећања ради, током реконструкције откривене су и дрвене коцке за које се претпоставља да представљају калдрму из 19. века, а поново су пронађени и остаци Стамбол капије, који су археолозима познати већ скоро стотину година, будући да су први пут откривени почетком 20. века приликом копања због изградње окретнице трамваја.
На реконструисаном Студентском тргу треба да буде постављен и споменик др Зорану Ђинђићу, убијеном српском пермијеру. Он је завршен пре више година.
Случајно отркривена археолошка налазишта
Закон је јасан када су у питању археолошка налазишта која се случајно открију током радова. Градња се одмах мора обуставити, јер би сваки даљи рад представљао не само кршење грађевинске дозволе, но и кривичног законика.
– Тада би републички, односно градски Завод требало да обуставе радове, али би то исто требало да се пријави и полицији. Ако извођач настави да уништава наслеђе, онда то излази из надлежности Завода и одлази под ингеренције полиције и тужилаштва и судства – казао је за РТС Адам Црнобрња из Српског археолошког друштва.
Приликом сваке градње требало би претходно обавити археолошка истраживања, па на основу тога одлучивати шта ће се даље радити. У пракси – много је прекршаја, а мало запослених археолога па често један мора да контролише 10 градилишта.
– У Београду, у последњих 11 година, Градски завод за заштиту споменика културе имао је само две дозволе за заштиту археолошких истраживања. Да ли је могуће да се у Београду није наишло, приликом разних радова, ни на један археолошки локалитет, да у десет година имате само две дозволе? – истиче Црнобрња и додаје да је немогуће да се није наишло на још неко археолошко благо, што значи да је потребна боља контрола и над радом надлежних институција.
Србија има само 23 запослена археолога у заводима. Зато би требало да урбанисти, на основу добијених података о постојању неког археолошког локалитета, приликом израде планских докумената обавесте инвеститора који ће се за сва даљна питања обраћати заводима за заштиту споменика културе.
Николина Кљаић, Блиц
Наслов, лектура/коректура/редактура: Хронограф
