Десетине хиљада Руса доселило се у Србију откако је почео Путинов рат против Украјине – отворили су преко 1.000 фирми, жале се на достављаче хране у престоници и углавном су аполитични. Али не сви.
Друштвени центар „Кров“ налази се у малом поткровљу у центру Београда. Главна просторија обложена дрветом подсећа на западнонемачке подруме за забаву из 1970-их. Овде се обично састају активисти алтернативних културних иницијатива престонице Србије. Када смо их посетили, затекли смо око 30 младих жена и мушкараца како седе на столицама на склапање испред импровизоване бине: говори се руски. Ко жели, добија микрофон и може да пева.
„Из Москве сам стигао у априлу, и то са картом у једном правцу за мене, моје сараднике и моју мачку“, каже за ДВ Иља Пинскер, који је организовао састанак „Отворени микрофон“.
Заједно са глумцима, Иља води студио који производи аудио садржаје од музике до реклама.
„Од напада на Украјину 24. фебруара, ситуација у Русији је постала све неподношљивија. Једноставно смо морали да одемо“.
Иља, пријатељи и колеге подржали су Украјинце преко Телеграма и других месинџер сервиса из седишта његове фирме у Москви – одмах после инвазије.
„На пример, неко од нас је једној младој девојци преко чета показао како да вози како би могла да извуче своју породицу из ратне зоне. Њена мајка је имала напад панике и није могла да вози“.
Такве активности се у Путиновој Русији сматрају издајом, а издајницима прети и неколико година затвора. Упркос томе, за Иљу није долазило у обзир да ништа не предузме против рата у Украјини.
„Овај сукоб ме се веома тиче, веома ме дотиче. Многи моји пријатељи и колеге су из Украјине, тамо су њихови рођаци, неки имају чак и украјинске пасоше. Морам некако да помогнем тим људима“, објашњава он. Али после само неколико недеља постало је јасно да су такве активности у Русији превише ризичне.
„Сваким даном је растао страх да ће нам једном неко закуцати на врата. Још од анексије Крима 2014. режим је био све агресивнији. Наравно да је још горе, сада када Путин води рат“.
Преко 1000 нових руских фирми
Али зашто баш у Србију? Влада у Београду је додуше осудила агресорски рат Русије – али не подржава санкције режиму у Москви. Због сродних језика и православља, велики део српске јавности осећа се повезан са Русијом, и није само екстремна десница та која отворено подржава Путинов рат.
Упркос томе, процењује се да се од краја фебруара у Србију доселило 30.000 до 50.000 руских држављана. Званичних података нема, али једно је сигурно: од почетка рата против Украјине – десетине хиљада Руса су отворили рачуне у српским банкама. А у Привредној комори Србије регистровано је преко 1.000 фирми, углавном у ИТ сектору, чији власници имају руске пасоше.
Руси могу у Србију без визе
„Одабрала сам Србију јер је то једна од ретких земаља у које може да се уђе без визе са руским пасошем“, објашњава Московљанка Катја Хазина (34) и наставља:
„Али, ако то оставимо по страни, наравно да је прилично је шизофрено што сам ја, као Путинова противница, завршила баш у земљи у којој има много људи који подржавају режим у Русији. Али, могу то да поднесем јер знам да то није ништа у поређењу са тешкоћама кроз које морају да прођу људи који беже од борби у Украјини“.
У Русији је Катја радила у феминистичкој издавачкој кући. Годинама је редовно протестовала против Путиновог режима. У Београду се придружила „Женама у црном“, НВО која је још деведесетих протестовала против ратова у Југославији – а од краја фебруара протестује против агресорског рата Русије против Украјине.
И Путинове присталице у Србији редовно демонстрирају – за рат Москве и победу Русије.
„Тотално незнање о Русији“
„Чудан је однос Срба према Русији“, каже Катја. Ретко ко учи руски, ретко ко је икада био у Русији. Љубав многих Срба према Русији је углавном заснована на „незнању о животу у Русији – да не помињемо незање о размерама репресије, бруталности руског режима у Украјини, као и према сопственим грађанима, или о томе колико је пропаганда узела маха“.
Она каже да „Срби ни не знају какве предрасуде многи Руси имају према њима – на пример да су радници који достављају храну веома спори и да им је животни стандард веома низак“.
Катја нема баш лепо мишљење о многим својим сународницима у Београду.
„Од десетина хиљада Руса у Београду само њих 50 до 100 редовно долази на наше протесте“, рекла је она за ДВ. „Већина Руса је дошла у Србију јер Спотифај и Нетфликс више не раде у Русији“, додаје она разочарано. „Међу њима је јако, јако много аполитичних људи“.
Не воле сви Срби Русе
Фејсбук група „Руси, Украјинци, Белоруси и Срби заједно против рата“ има само 3.624 члана. „Али то не значи много“, објашњава администратор те групе Петер Ниткин.
„Већина наше групе су Срби или долазе из других земаља региона Западног Балкана“. Основна сврха присуства на Фејсбуку је информисање српске јавности о активностима против рата у Украјини у које су укључени Руси. Никитин то назива „контрапропагандом“.
Српској јавности су преко потребне информације о Русима и Русији – јер поред распрострањене русофилије, у Београду брзо наиђете и на људе који гаје огромну аверзију према свему што долази из бившег Совјетског Савеза.
Конобар у ресторану „Мала Славија“, на пример, „мрзи подједнако и Русе и Украјинце“: „Они немају манире и мисле да зато што имају пара, могу себи све да дозволе“, наглашава он. Он не може да верује да у Србији има и људи из постсовјетских држава за које то не важи.
Многим Србима смета и то што дошљаци из Русије оптерећују тржиште некретнина. Оно је у Србији релативно мало, јер је већина грађана станове у којима живи откупила након завршетка „социјализма“. И пре почетка рата у Украјини, у српској престоници је било мало приступачних станова.
„Да ли Руси окупирају Београд?“ питао се таблоид Блиц у априлу 2022. Руси купују станове и викендице и не маре за цену“, наводи се у чланку Блица. Агенти за некретнине кажу да су кирије у српској престоници сада дупло веће него пре него што је Русија напала Украјину.
Дојче веле
