Постмодернизам је друго име за лаж. Србија је име за истину. Христову истину, истину Истине. Зато Србија и постмодернизам не иду заједно.
И српски председник не може да се понаша двосмислено. Може да буде суздржан, уман, мудар, али не може да истовремено лаже и истинује. Александар Вучић је често покушавао управо то. Да задовољи и истину и лаж. Но, тако не бива. Идеологија компромиса води ка поразу.
Косовско опредељење и Европрајд захтевају умност и сталоженост, али не и лаж. Јер Срби губе сваки пут када пригле лаж.
Године 1918. смо помешали истину Солунца са лажју фледвебела и трагично платили цену. Године 1945. смо помешали истину борца за опстанак са лажју комунизма и изгубили и државу и поколења убијена и умртвљена душом у деценијама беспућа.
Године 1999. смо истину отпора Империји зла помешали са лажју југослобизма па смо и поред јунака са Кошара морали да се повучемо са Свете Земље.
Како онда Србија – наша Истина – да живи у спрези са лажју?
Зато: данас, када се власт Србије одвојила од Србије, када је кордон полиције употребљен да сломи кичму Србије, када је све нама Свето попљувано у тангу спрегнуте лажи и симболичког патриотизма, једино јасно јесте то да власт Србије није Србија него њена колонијална управа достојна презрења.
И зато треба да знате да се сви ми Срби који знамо да је само Србија, име освећено од Часлава до Кајмакчалана, наше ничим омеђено Отачаство – ми се стидимо ваше лажи, ваше силе, вашег вазалства, ваше малодушности.
Ми, спремни да живот дамо за Србију, да децу подаримо Србији – ми вас се стидимо.
А Бог види и зна.
И свети Сава који није данас на коленима него се простр’о душом небеском пред Престолом Свемогућег.
У имену Божјем је суд и правда.
Толико и ви, макијавелисти, веберовци и безличности треба да знате.
*Аутор је професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи
