Ђедовић: „Србија нема довољно знања, искуства и кадра за нуклеарке“

Министарка Дубравка Ђедовић поручила је данас да је потребно да се много услова испуни да би Србија могла да разматра нуклеарну енергију за енергетику.

Дубравка Ђедовић
Фото: Сава Радовановић, Танјуг

На панелу „Мали модуларни реактори“, онлајн конференције „Нуклеарна сигурност данас“, коју по 6. пут организује „Србатом„, министарка енергетике је рекла да за нуклеарне електране сада Србија нема довољно ни знања, ни искуства, ни кадра.

Говорећи о модуларним реакторима истакла је да према информацијама из Велике Британије та технологија може бити доступна 2029. или 2030. године.

Додала је да је Србији потребно 8-10 година за школовање људи који би могли да управљају таквом технологијом, те да би одмах морало да се крене у школовање.

Ђедовић је подсетила да је мораторијум на изгрању нуклеарки у Србији на снази дуже од 20 година.

„Свесни смо да, иако немамо ту енергију, да се технологија веома усавршавала. Данас је нуклеарна енергија, са гасом, алтернатива за енергију из угља, јер доприноси смањењу штетних гасова. Носи и своје ризике, свега око нуклеарног отпада“, рекла је она.

Подсетила је да је усвајањем Закона о обновљивим изворима енергије Србија недвосмислено приоритет дала декарбонизацији, са што више ОИЕ.

„Зато је потребно да имамо адекватно балансирање енергетске мреже“, рекла је она.

Оценила је да је стратегијска одлука државе како до више базне енергије, те да је једна алтернатива гас.

„Једна од могућих алтернатива је и нуклеарна енергија. Људског кадра за њу немамо у довољној мери и кад би кренули да разматрамо ово питање“, рекла је она.

Ђедовић је истакла да Србији предстоји доношење стратегије енергетског сиситема за наредних 10 година, те да ће ту бити дефинисано како желимо да управљамо енергетским системом.

Отварајући Конференцију потпредседница Владе Србије, министарка културе и председница Одбора Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) Маја Гојковић, истакла је значај сагледавања изазова у овој области, размене искустава и решења.

Оценила је да су енергетска криза и геополитичка ситуација нуклеарну енергију довели у центар светске пажње, као једно од решења али и највећих извора људских страхова.

Истакла је да питања примене нуклеарних електрана додатно доводи у фокус и заштиту животне средине и осигурање енергетске независности.

Гојковић је рекла да у ближем окружењу Србије ради осам нуклеарки те да неки суседи интензивно раде на новим нуклеарним капацитетима.

Нагласила је улогу „Србатома“ преко кога се перманентно контролиште радиоактивност у Србији.

Додала је да су радиоактивни извори присутни у многим сферама живота, понегде и незамениви, те да ако се њима не управља на сигуран и безбедан начин могу узроковати велику штету.

Истакла је значај конференције на којој ће о овој теми од велике важности за читаво човечанство бити размењења знања.

Маја Гојковић / Фото: Министарство културе и информисања

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Мариано Гроши оценио је да се интересовање за нуклеарну енергију повећава не само у Србији.

Рекао је да 30 земаља широм света разматра и планира нуклеарни развој, а Србија је једна од њих.

Поручио је да је агенција на чијем је челу ту за Србију како би све било сигурно и безбедно, по стандардима, те да то буду и приоритети током развоја.

Истакао је блиску сарадњу са „Србатомом“, а за нашу регулативу у овој области рекао да је релативно близу траженим међународним стандардима.

Додао је да ће наставити да подржавају Србију у процесу достизања тих стандарда у пуној мери.

Гроши је поручио да је обезбеђење поверења јавности кључно за развој у сектору нуклеарне енергије, те да ће међународна агенција наставити кроз помоћ и подршку да буде на страни Србије.

Директор „Србатома“ Слађан Велинов истакао је да је у години пуној изазова рад био несметан и да је обезбеђена адекватна контрола у земљи, као и кроз издавање дозвола за увоз.

Говорећи о развоју нуклеарних електрана истакао је да Словенија и Мађарска повећавају своје капацитете, а Румунија, Чешка и Пољска најављују улагања у мале нуклеарне реакторе.

Истакао је да зато Србија мора бити упозната са примењеним технологијама, а наш систем детекције зрачења спреман у случају било каквог нежељеног догађаја.

Амбасадор Републике Кореје Ли Ђиевонг рекао је да је та држава проминентна нуклеарна земља у којој је 30 посто енергетског микса из нуклеарних електрана.

Истакао је да су у врху по знању и искуству у области нуклеарки, те да су отворени за размену са Србијом и помоћ у развоју у тој области.

Танјуг

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.