Француско-немачки предлог за решавање косовског питања месецима уназад окупирао је домаће медије, а данас је о њему у Бриселу разговарао председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти заједно са изасланицима ЕУ Жозефом Борељом и Мирославом Лајчаком. Очекивања од овог сусрета су различита.
И док многобројни аналитичари и политичари данима износе надања, али и страховање, да ће данас доћи до потписивања овог споразума, директор приштинског „Института за афирмацију међуетничких односа“ Фатмир Шехоли каже за Данас да ће у Бриселу доћи само до „вербалног прихватања“ предлога, објавио је данас овај лист.
– Анекс документа који садржи временски период и спровођење међународних обавеза, у шта се укључује и ЗСО, највероватније ће бити потребно још мало времена за израду смерница, углавном везаних за ЗСО. По информацијама које имамо у Институту за афирмацију међуетничких односа за очекивати је да би церемонија потписивања европског документа требало да буде под покровитељством председника Француске Макрона, немачког канцелара Шолца и државног секретара САД Блинкена највероватније у Паризу до 15. марта, каже Шехоли.
Да у какав ће бити исход данашњег састанка нису сигурни ни сами међународни представници сматра Милица Андрић Ракић из „Нове друштвене иницијативе“, организације из Косовске Митровице.
Наша саговорница упитана да ли Српска листа припрема Србе Косовце за оно што ће се десити у Бриселу каже да осим пар изјава безусловне подршке председнику Вучићу, није било других видљивих активности Српске листе у заједници.
– Мислим да ни сами посредници нису сигурни у исход данашњих преговора, а када је упућеност у процес у питању, српска заједница на Косову, па и Српска листа су на дну ланца информација, тако да сумњам да они имају јасну представу о томе шта ће се десити данас у Бриселу, наводи Андрић Ракић.
Сенад Шабовић из „Европског института за мир“ каже да је опште очекивање у међународној заједници да се данас стране изјасне о међународном предлогу, да се он можда и потпише, и да се, додаје, крене у имплементацију.
Он споразум оцењује као добар, те додаје да овакву пажњу међународне заједнице не треба пропустити, као и да „ако се овај воз пропусти, отварају се врата нестабилности и разним облицима негативних последица у међународним круговима“.
– Колико се види из медија и изјава међунарнодних званичника, данас је на столу оквирни споразум а вероватно и његов имплементацијски анекс, и колико се то даље види прилично је јасно да је ЗСО веома значајан део тог пакета. Не ради се о потписивању споразума о ЗСО, ради се о нечему много ширем, али је јасно и да нема споразума без ЗСО према постојећем Уставу Косова. То је јасно и гласно наглашено у свим међународним изјавама. Међународна заједница неће прихватити да је нечији став позитиван ако је из њега изузета ЗСО, каже Шабовић упитан и за наводе из косовске опозиције да ће Курти у Бриселу потписати гаранције о испуњавању ове обавезе из Бриселског споразума.
Протеклих месеци јавност је спекулисала шта би били „штап и шаргарепа“, односно позитивне и негативне последице за обе стране уколико европски предлог одбију или прихвате. Наим Лео Бешири из „Института за европске послове“ каже да Курти и Вучић у Брисел иду „да добију мотку, а не шаргарепу како то медији у региону спекулишу“, али да се нада да ће до потписивања доћи.
– Не добија Вучић ЗСО нити Курти признање, него притисак да деценију дуго преговарање полако приводе крају. Нема се више стрпљења према лидерима који своја друштва држе заточене у националистичким реторикама оивиченим корупцијом и организованим криминалом. Потписивање овог, а онда и правно-обавезујућег споразума ставља се тачка на то о чему се већ десет година преговара.
Не преговара се ни једне секунде у ком облику ће Косово бити саставни део Србије, а њихови политичари део парламента у Београду, него само о модалитету који је прихватљив Србији да имплицитно пре, него експлицитно призна косовску дефакто независност, каже Бешири.
Додаје да уколико ЕУ убеди лидере да постоји решење које ЗСО неће водити ка нешто већој невладиној организацији, као ни, како каже, блокирајућем фактору налик Републици Српској, потписивање ће бити ближе него што је то била ситуација почетком године.
– Ипак, историја је показала да лидери у региону потпис стављају олако, али када дође до примене улажу велику енергију да изврдају. Надајмо се само да је нестрпљење за решавањем односа Београда и Приштине бар једнако велико како међу грађанима некада заједничке земље, каже Бешири.
Различитог становишта од Беширија је редовни професор Факултета политичких наука и члан председништва Покрета за одбрану Косова и Метохије Слободан Самарџић, који је у интервјуу за наш лист навео да „страхује“ да ће Александар Вучић потписати француско-немачки предлог у Бриселу. Он сам потписивање предлога сматра „де јуре“ потписивањем споразума, а упитан хоће ли Приштина трпети притиске да формира ЗСО или Београд да прихвати ЗСО по косовском Уставу, а не Бриселском споразуму каже да је „ЗСО концепт Бриселског споразума и већ се ту заснива на Уставу и законима Косова“. Што се тиче конкретне разраде тога, она је преузета из Ахтисаријевог плана, наводи Самарџић.
За њега је сама ЗСО неприхватљива јер представља, каже Самарџић, локалну самоуправу на независном Косову.
До сада су и у српским и у косовским медијима излазиле различите наводне верзије онога што ће се данас у Бриселу наћи пред званичницима Београда и Приштине, а обе стране испоставиле су своје црвене линије. За Београд је то признање и столица Косову у УН, али и формирање ЗСО пре потписивања новог споразума, док је с друге стране косовски премијер изнео шест услова за формирање Заједнице српских општина, на којој Београд и Запад инсиститирају с обзиром да представља неиспуњену обавезу Приштине још из Бриселског споразума потписаног 2013. године. И београдски и приштински званичници у начелу су прихватили овај предлог, који ужива подршку Сједињених америчких држава.
Формирање ЗСО такође је услов за повратак Срба са севера КиМ у косовске институције, пошто су из њих изашли 5. новембра прошле године.
Војин Радовановић, Данас
