Србија и Косово би у понедељак у Бриселу могли да потпишу споразум о решавању свог територијалног спора који је у току. Али строго говорећи, оба противника то одбацују.
Према дипломатским изворима, владе Косова и Србије би следећег понедељка у Бриселу могле да потпишу реципрочни споразум, који би требало да доведе до ублажавања безбедносне ситуације – посебно на северу Косова – и до спречавања ескалације спорова у будућности, пише немачки лист Франкфуртер рундшау.
Међутим, споразум неће укључивати признање Косова од стране Србије. Реч је пре о „прелазном решењу”, „замрзавању постојеће ситуације”, „покушају заштите Србије од руског утицаја” и „стабилизацији региона у погледу рата Русије против Украјине”, објашњавју они који су упознати са садржајем документа.
Споразум је заснован на француско-немачком предлогу. Према споразуму, Србија и Косово треба да се договоре да решавају своје сукобе мирним и ненасилним путем, да реафирмишу „неповредивост границе између себе“ и да поштују „територијални интегритет“ и јурисдикцију међусобно. Поред тога, треба се договорити да „ниједна од две стране не може представљати другу на међународном нивоу“, истовремено треба успоставити међусобна стална представништва.
Француско-немачки предлог није основа за коначни споразум две земље јер Србија није спремна да призна Косово. У понедељак, када се у Бриселу састану председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти, тамо ће бити и најважнији спољнополитички саветници немачке и француске владе Јенс Плотнер и Емануел Бо. Стога се претпоставља да би споразум тада такође могао бити потписан.
Споразум је индиректно везан и за стварање Заједнице српских општина на Косову, што је договорено споразумом из 2013. године. У том циљу, немачка фондација Фридрих Еберт је сачинила предлог који је компатибилан са косовским законом. До сада је на Косову било доста отпора стварању те асоцијације општина јер постоји бојазан да би се Београд могао мешати у унутрашње косовске послове.
Вучић је такође под притиском јер се екстремно десничарске групе у земљи мобилишу против споразума. Ове групе су делимично повезане са Русијом. Пре десет дана у Београду су ухапшена тројица мушкараца који су претили да ће избити „више од немира“ ако Србија прихвати споразум. Њих тројица су оптужени за „позивање на насилну промену уставног поретка“ и недозвољено држање оружја, саопштило је Министарство унутрашњих послова.
Споразуму се јавно успротивио и Александар Боцан-Харченко, амбасадор Русије у Србији. Он је упоредио предлог Брисела са споразумом о детанту у Украјини. „Данас, с обзиром на открића Меркелове о споразумима из Минска, можемо претпоставити да су бриселски споразуми највероватније створени да би се прикрила војна обука Приштине“, рекао је он у интервјуу за Известија. Рус критикује предлог Брисела као „тактику прикривања”.
Косовска страна критикује чињеницу да пет држава ЕУ (Румунија, Словачка, Шпанија, Кипар, Грчка) ни на који начин нису признале Косово. У круговима ЕУ постоји слаба нада да би се барем Словачка и Грчка могле убедити да признају Косово. Наводи се да се Србија убеђује да прекине свој лобистички рад у ЕУ против признања Косова.
Неки упоређују француско-немачки предлог са немачко-немачким основним уговором из 1973. године. Међутим, постоји суштинска разлика: чак и после споразума, Косово нема шансе да постане чланица УН. Јер би Русија и Кина сигурно ставиле вето. Косово жели да се придружи Савету Европе у блиској будућности. Ово тренутно блокирају Француска и Немачка, које желе да то искористе да убеде владу Косова да створи Заједницу српских општина, завршава немачки лист.
Аделхajд Волфл, Frankfurter Rundschau
Превод и наслов: Хронограф
