Ајзак, Алекс и Рамиро су просечни Американци, у сваком смислу те речи. Њихово порекло је различито, као што то обично бива у овој земљи. Један је Мексиканац, други Јапанац, трећи Афроамериканац. Али ипак имају нешто заједничко – љубав према православљу.
Звучи као виц, али није! Све се десило у Српској православној цркви Светог Саве у Фениксу у Аризони, када су три момка различитих вера и чак различите расе нашли свој душевни мир у православљу.
У овој православној светињи на тлу Америке коју води свештеник Драгомир Туба, своје духовно уточиште пронашли су Афроамериканац Ајзак, Јапанац Алекс Ајакава и Мексиканац Рамиро Румен. Њих тројица нису имали никаквих додирних тачака са Србијом нити са православљем када су решили да узму ову веру и крсте се према свим црквеним обичајима.
Још из Библије знамо да се у пустињама дешавају разна чуда. Једно такво, мало чудо, десило се и у српској православној цркви Светог Саве у Финиксу, највећем граду америчке државе Аризоне, који се налази у правој правцатој пустињи, међу стенама и кактусима…
У овој светињи, коју води свештеник Драгомир, своје духовно уточиште нашла су три момка, три младића који се не зову српским именима, који чак нису ни исте расе, али их је судбина довела ту, где су имали своје прво искуство са православљем и одлучили да промене веру и крсте се у српској цркви.
Привукла га љубазност парохијана
Ајзак каже да се у српској православној цркви у Америци осетио угодно и добродошло. У неким другим парохијама чији је члан био осећао се како каже, као аутсајдер, као да није добродошао, међутим у овој цркви, међу Србима, осећа се пријатно.
– Ја сам Ајзак и ја сам парохијан Српске православне цркве – каже овај момак који је први пут у цркву ушао пре осам месеци, а после васкршњег поста планира и да се крсти.
– У овом граду раније био сам пентакосталац. Почео сам да се интересујем за православље пре извесног времена. Дошао сам овде и упознао неколико парохијана и оца Драгомира, који је уједно и мој духовни отац. Видео сам да отац брине и да му је стало до својих верника. Срби су веома љубазни, мене су од почетка лепо прихватили овде па претпостављам да је то оно што ме је привукло али и задржало.
Јапанац заволео литургију
Други младић, под именом Алекс Ајакава из Јапана такође је одлучио да се прикључи Православној цркви. Његови разлози су били мало комплексније природе.
– Тренутно учим православље у Цркви Свети Сава. Прво сам на интернету нашао ову цркву, а онда сам и дошао овде, видео сам иконе и службу, било је дивно, одушевило ме истог тренутка – рекао је Алекс.
Како је рекао, оно што је нашао у православљу, за разлику од других вера, јесте литургија, богослужење која је потпуно у сваком свом детаљу савршена. Додаје да је српски народ веома пријатељски настројен, да се понашају као једна велика породица и да се баш због тога зато ту осећа пријатно.
Православац за шест недеља
Трећи „новопечени“ православац Рамиро је из Мексика. Он је, чини се, одлуку да пређе у православље, донео најбрже од свих. Како је рекао, једва чека да приступи светом чину крштења.
– Моје име је Рамиро Румен и у цркву већ 6 недеља долазим стално. Пре две године почео сам да трагам за истином. Ја сам Мексиканац, много Мексиканаца одлази на иницијацију у цркву. Ишао сам и ја, трагао за коренима и онда сам открио православље. Први видео који сам открио био је од оца Спиридона. После тога наставио сам даље да учим и сада сам ту, а ускоро ћу се и крстити – рекао је Мексиканац Рамиро за Јутјуб канал Serbian News USA.
Рамиро истиче да је себе пронашао у православљу, иако није Србин.
– Иако нисам Србин ја се осећам добродошло овде. Православна црква је једина права оригинална црква и то је разлог зашто сам дошао и остао овде – рекао је он.
Дугогодишњи свештеник храма, отац Драгомир, није крио задовољство одлукама странаца да пређу у православље. Како је истакао, свако ко има додира са српском заједницом, врло брзо заволи наш фолклор и духовну културу.
– У последњих неколико година велики број младих људи нарочито мушкараца, проналазе пут до православља и постају православци. Сви заволе нашу заједницу, која је спремна да прима људе са страна. Чини ми се као да многи Срби не знају да цене све то што имамо… замислите, неко дође са стране у жељи да прими православну веру и сцрем трепти док се то не деси. За мене као свештеника је то једно дивно осећање – рекао је Отац Драгомир Туба, који је од 1987. године у Америци, а у цркви Светог Саве пуних 10 година.