Један сасвим обичан дан није наговештавао да ће породица Вуковић из чачанског села Срезојевци добити необичну принову у свом домаћинству. Вепрић Срећко испао је из приколице која га је највероватније возила на судњу локацију и завршио је у шахту на путу. Њега су пронашла деца која су тада пролазила. Одлучили су да га однесу на сигурно, нахране, али и сакрију од родитеља.
„Моја ћерка је ишла на часове јахања у коњички клуб, сасвим случајно чули су да скичи прасе у близини. Када су пришли мало ближе призор их је оставио у шоку. То је била једна шахта која није имала поклопац, а у њој се налазило прасенце од петнаестак килограма које је било изгубљено. Претпоставили смо да је некоме испало када га је возио на чачански пијац. Они су то мало прасе однели на имање где су се налазиле и друге животиње: патке, ћурке, кокошке, али су га и сакрили“, прича Жељко Вуковић из Срезојеваца.
После седам дана, кћерка му је открила тајну да у домаћинству имају и ново прасенце. Због свих околности које су га снашле дали су му симболично име Срећко, али и одлучили да неће завршити на овалу у некој од чачанских печењара.
„Рекла ми је да су она и њени другари пронашли прасе и да се налази на скривеном месту. Све време су га хранили и ништа му није недостајало. Кад сам видео колико им је стало, нико није ни помишљао да Срећку пресуди. Власницима сам дао заменско прасе, а њега сам узео за приплод, што се показало као пун погодак“, каже Жељко.
Изгубљено прасе врло брзо је на имању Вуковића постало прави вепар заводник, па њему на ноге долазе крмаче из свих оближњих села. Ипак, кад су га домаћини ставили на вагу уследио је прави шок.
„Он је за само две и по године достигао тежину од преко 400 килограма, и дао доста потомака. Међутим, када је недавно стао на сточну вагу, нисмо веровали шта видимо. Срећко не само да је премашио и године живота, но и килажу. На последњем мерењу имао је 525 килограма, што је чудо невиђено. Наш Среле се доказао и у обору, где је преко 100 крмача отишло задовољно и донело на свет преко 2500 младих прасића“, рекао је Жељко.
Срећков пример на најбољи начин доказује да нема смрти без судњега дана, па чак иако сте прасе.
