Срби који живе у иностранству, другачијим стилом живота од оног код нас, увек су интересантни у медијима и на друштвеним мрежама. Тако се поново на мрежама шири прича о Јелени и Зорану Панић, који су са синовима Ђорђем и Марком међу малобројним Србима који живе на Исланду. Та земља је земља у којој посла има, наводе, за све, са изузетном здравственом заштитом, где готово нема криминала, у којој административне послове завршите за десетак минута преко интернета и где се велика пажња посвећује екологији.
Прича о њима се, и неколико година после првог интервјуа који су дали, сада шири мрежама, а објавио ју је и портал Посао у иностранству.нет, а говорили су за Бету.
Панићи су, како се већ писало у Рејкјавику скоро две деценије. Прво је у ту острвску земљу отишао Зоран и то по позиву једног фудбалског клуба.
Упркос суровој клими, каже Јелена у разговору за агенцију Бета, Исланд је земља у којој се лепо живи јер држава савршено функционише, нема криминала, а има посла за све који желе да раде.
– Већ са 14 година Исланђани почињу да раде лакше послове и до 16. године не плаћају порез. Град Рејкјавик обезбеђује посао преко лета за све ђаке који желе да раде. То су четворочасовни послови, углавном на одржавању травњака и дечјих игралишта – додаје она.
Према Јелениним речима, просечна плата радника на Исланду је око 2.000 евра, исхрана четворочлане породице кошта месечно око 1.000 евра, трошкови грејања стана од 100 квадрата су око 70 евра, а струје око 60 евра.
– На Исланду готово и да нема криминала, станове и куће преко дана нико не закључава, као и кола. Збуњени су кад их питате што не закључавају кола, јер кажу зашто би неко украо моја кола, кад овде сви имају своја – истакла је она.
Готово сви администативни послови, додала је Панићева, могу да се заврше преко интернета, и међу малобројним за које мора да се оде у државну установу је издавање пасоша.
– Да би добили пасош потребно је да одете до одређене канцеларије да би вас сликали, али читава процедура не траје дуже од 10 минута. Пасош се доставља поштом на кућну адресу – изјавила је она.
Према њеним речима, здравствени систем на Исланду је вероватно међу најбољим на свету, прегледи нису скупи ни кад их сами плаћате, а здравствено осигурање покрива трошкове лечења током године све до одређеног износа. На снимања и прегледе код лекара специјалисте не чека се дуже од три недеље.
Она је тада истакла да Исланђани посебну пажњу поклањају очувању екологије и здравља.
– Од малих ногу децу навикавају да бораве што више на отвореном. Бебе преко дана спавају у колицима на терасама без обзира колико је хладно и да ли ветар дува. Чак везују колица да их ветар не би однео – рекла је Панићева.
Ускршње празнике Панићи су, попут многих наших људи у дијаспори провели у Србији, а сваки долазак кући описују као прелазак из једног света у други.
– На Исланду отприлике у ово време дан почиње да буде дужи и ноћ ће веома кратко трајати. Преко лета на Исланду готово нема мрака, сумрак траје само један сат, и то око поноћи – казала је Јелена Панић (46).
Према њеним речима, за разлику од лета, током зиме која траје од октобра до априла, становници Исланда ретко кад виде сунце.
– У децембру на Исланду свиће око 11 сати, а мрак пада већ око 15 часова, ако није облачно. Уколико има облака дан и не сване. Дешава се да киша пада непрестано 30 ноћи и дана – каже Јелена.
Наши људи на Исланду веома тешко подносе сурове временске прилике, али не само они, тешко је и Исланђанима.
– Током зиме, једном или два пута Исланђани одлазе у Шпанију, на Флориду, Канарска острва или Тенерифе. Многи купују куће и после пензионисања селе се у топле крајеве – додала је Панић.
Према њеним речима, када дете крене у вртић и школу родитељи морају да му обезбеде гумено одело, чизме и скафандер.
– Мој највећи шок у вртићу је био када сам дошла по сина а затекла васпитачицу како хладном водом из црева пере децу која треба да уђу у вртић. Њихова гумена одела била су скроз упрљана песком и блатом јер су се играли у дворишту – објашњава Јелена.
Боравак на отвореном, додала је, обавезан је и за основце. Током августа и септембра, као и током маја и јуна, часови физичког су напољу и када пада киша, а сва деца до осмог разреда морају да изађу из учионице за два велика одмора.
– За време једног одмора деца једну ужину коју им родитељи спремају а то никако не сме да буде слаткиш и сок, него воће или поврће. На другом великом одмору једу кувани оброк који школа припрема, а он се плаћа око 80 евра месечно – рекла је Панићева и додала да све основне школе, после часова, организују за старије ученике дружења и забавне игре.
Према њеним речима, излазак у кафиће и дискотеке на Исланду је дозвољен младима који имају 23 године, а са 18 година могу да уђу тек у по који кафић.
Преко читаве године, казала је она, Исланђани се купају у отвореним базенима са топлом водом којих има у сваком насељу, а сваку прилику користе да оду на излет у кампове којих има широм земље.
– Исланђани су веома љубазни и међусобно и према странцима, нигде нећете бити одбијени уколико затражите помоћ, сви ће вам одговорити са осмехом. Изузетно су пажљиви у свакодневној комуникацији, а посебно на послу – објашњава Јелена Панић.
На Исланду, додала је она, никоме се сигурно неће десити да после дружења са пријатељима седне у кола у припитом стању.
Исланђани зову полицију, чим примете да је неко пијан сео за волан, макар да се ради о неком њиховом најближем са којим су управо они седели заједно и проводили се, рекла је Јелена Панић раније за агенцију Бета.
Курир / Посао у иностранству / Бета
