Прва европска цивилизација настала је пре око 5.000 година на Балкану. Реч је о Минојској цивлизацији из бронзаног доба.
Минојска цивилизација сматра се првом напредном цивилизацијом у Европи. Ова култура потиче из бронзаног доба, а цветала је на острву Крит у 3. и 2. миленијуму пре нове ере. Минојци су за собом оставили значајна уметничка дела, грађевинске комплексе, били су вешти трговци и имали су своје линеарно А писмо.
Шта је цивилизација?
Цивилизација подразумева сложено људско друштво, које обично чине различити градови, са одређеним карактеристикама културног и технолошког развоја. Карактеристике цивилизације су велики центри становништва, монументална архитектура и јединствени уметнички стилови, заједничке стратегије комуникације, системи управљања територијама, сложена подела рада и подела људи на друштвене и економске класе. Такође да би се нека култура сматрала цивилизацијом она је требало да развије и систем писања. Да би се даље цивилизација развијала она се шири трговином, сукобима и истраживањем. Углавном су то кључни елементи да би цивилизација расла и остала стаблина дужи временски период.
Међутим, после неког времена многе цивлизације пропадну или ишчезну. Иако постоји више разлога за то, историчари углавном наводе три обрасца: унутрашње промене, притисак који долази споља и природне непогоде. Пад цивилизација никада није резултат једног догађаја.
Британски археолог Сер Артур Еванс почетком 20. века назвао је Минојску културу према легендарном грчком краљу Миносу. Минос је у грчкој митологији био повезан са лавиринтом, који је идентификован са локалитетом у Кнососу.
Минојска цивилизација достигла је свој врхунац око 1600. године пре нове ере. У овом периоду се граде велике палате. Била је изузетна по својим великим градовима и палатама, проширеној трговини широм Леванта и по јединственом систему писања. Археолози су проналазили и печате којима се печатила документација. Минојци су познати и по живописном сликарству пронађеном на зидовима палата. Међу најпознатијим мотивима минојске уметности су змија, симбол богиње, и бик. Сцене скакања бикова пронађене су на култним вазама, а имале су верску или магијску основу. Важан симбол за Минојце била је двоглава секира.
Иако се доста тога сазнало о Минојцима на основу археолошких истраживања, мало је трагова о њиховом пореклу.
Порекло Минојаца
Научници су покушали да сазнају нешто више о пореклу Минојаца на Криту. Бавили су се питањем порекла анализом митохондријалне ДНК на основу скелетних остатка са Крита датованих око 4.400-3.700. година пне. Тим истраживача је упоредио мтДНК и са модерном популацијом. Налази сугеришу да су људи из минојске цивилизације произашли из неолитске популације предака која је стигла у регион пре око 9.000 година. Древни минојски узорци мтДНК делили су највећи проценат хаплотипова и са древним и са модерним европским популацијама. Аутори су у раду написали да су њихови подаци компатибилни са хипотезом о аутохтоном развоју минојске цивилизације од стране потомака неолитских досељеника острва.
Линеарно А писмо
Линеарно А писмо, исписано на глиненим плочицама, које су користили Минојци није дешифровано. Заправо, ниједан комплетан текст писан линеарним А писмом никада није дешифрован. Текстови писани линеарним А на глиненим плочицама су пронађени широм острва Крит, као и на Китери, Кеи, Тери и Мелосу на Егејском мору и на грчком копну. Упоређивањем са линеарним Б из микенске културе, научници су покушали да разумеју чему су ови натписи служили.
Вероватно да је писмо коришћено за вођење евиденција и администрације и у ритуалним и религиозним обредима. Већина примерака линеарног А писма налази се на глиненим таблицама. Неки други примери су пронађени на грнчарији, глиненим печатима, привесцима и исписани на грађевинама.
Око 1450. Минојска цивилизација је пропала. Постоје докази о уништењу у виду пожара. Дуго времена се мислило да је главни узрок вулканска експлозија на Тери, праћена цунамијем окончала ову велику цивилизацију. Као што је то случај са Акротиријем. Међутим, нема доказа да је вулканска ерупција превише утицала на живот људи на Криту, односно да их је уништила.
Ново истраживање сугерише да је врло могуће да је Минојце преузела друга цивилизација и да су их можда напали Микењани. Археолози верују да су се минојска и микенска цивилизација постепено спојиле, а онда је микенска цивилизација постала доминантна.
Маја Миљевић Ђајић, Све о археологији
