Индонезија је усвојила нови законик који забрањује сексуалне односе ван брака или заједнички живот невенчаних парова.
Тиме је ова јужноазијска претежно муслиманска земља хваљена због верске толеранције направила, како наводе критичари, корак ка верском фундаментализму. Зашто?
Упркос протестима индонежански парламент је 6. децембра одобрио нови законик који предвиђа законске казне за ванбрачни секс, као и за заједнички живот невенчаних парова.
За сексуалне односе ван брака нови законик предвиђа казну до једне године затвора, а за заједнички живот без брака до шест месеци.
Према усвојеној верзији закона, која је ублажена после разматрања, те прекршаје полицији могу да пријаве само одређене особе, као што су супружници, родитељи или деца прекршиоца закона.
Међу ранијим предлозима одбачене су одредбе које криминализују геј сексуалне односе. Међутим, будући да Индонезија не признаје истополне бракове, ЛГТБ парови би могли да буду мета одредби о блуду или заједничком животу ван брака.
Законик се неће одмах примењивати, пошто ће бити потребне три године за прелазак са старих прописа на нове.
Зашто нови законик?
Досадашњи кривични законик, великим делом је наслеђен од холандског колонијалног режима и индонежанске власти тврде да је време да се земља одмакне од закона из колонијалне ере.
Индонезија о промени кривичног закона расправља још од проглашења независности од Холандије 1945. године.
Влада Индонезије је 2019. покушала да усвоји нови законик, али је председник Џоко Видодо то одложио пошто су десетине хиљада младих људи протестовале на улицама, тврдећи да закон угрожава њихове грађанске слободе.
Заменик министра правде Едвард Омар Шариф Хиариеј рекао је за Ројтерс (Реутерс) уочи усвајања нових закона да је поносан што ће његова земља имати кривични закон „у складу с вредностима Индонезије“.
Нови законик је донет уз подршку свих партија у парламенту, којим доминира велика владина коалиција, али и исламске странке и групе.
Бранећи усвајање закона од критика, индонежански министар правде и људских права Јасона Лаоли рекао је у парламенту да није лако у мултикултуралној и мултиетничкој земљи направити кривични закон који може да задовољи интересе свих.
Поред стављања ван закона ванбрачног секса и ванбрачних заједница, одредбе новог законика забрањују вређање председника и државних институција, богохуљење, протесте без најаве и ширење ставова супротних званичној државној идеологији, што је изазвало страхове о угрожавању слободе изражавања или удруживања.
Пораст верског конзервативизма
Низ промена у закону долази после пораста верског конзервативизма у земљи с већинским муслиманским становништвом, истиче Би-Би-Си.
Индонезија је мултирелигијска држава са званичном идеологијом панкасилом која не даје предност ниједној вери, али је атеизам неприхватљив – мора се следити једна од шест прописаних религија.
То је, како објашњава британски јавни сервис, била идеја индонежанског лидера Сукарна после стицања независности, како би од отцепљења одвратио делове архипелага где муслимани нису већина.
Међутим, од 1998. када је пао с власти његов наследник Сухарто – који је немилосрдно сузбијао политичке исламске групе – исламске вредности су све више биле у фокусу уз осећај да је ислам угрожен спољним утицајима, док се повећао и конзервативизам у многим областима острва Јава, где живи више од половине Индонежана.
Политичке странке су, истиче Би-Би-Си, реаговале на то и тражиле пооштравање закона за спровођење морала.
Од демократске транзиције Индонезије 1998. године, у неким деловима земље од 267 милиона људи уведени су строги, на вери засновани закони о сексу и односима.
Прихватање и шеријатских закона?
Неколико чинилаца је довело до оживљавања рада на новом кривичном законику, пре свега, како пише Њујорк тајмс (The New York Times), усаглашени напори исламских званичника који су се залагали за промене у јавној политици уочи следећих председничких избора 2024. године.
Актуелни председник Џоко Видодо, који се сматра секуларним лидером, не може да се кандидује на тим изборима.
С друге стране, како пише лист, тензија између религиозних и секуларних бирача је трајно спорно питање индонежанске политике и амбициозни политичари пазе да не критикују верске групе како не би угрозили своје шансе на изборима.
Позиве за промену је подржао потпредседник Маруф Амин, исламски свештеник и бивши председник Индонежанског савета улема, највишег тела исламских учењака, рекла су за Њујорк тајмс два извора.
Маруф је већ раније тражио „строгу регулацију“ сексуалних активности хомосексуалаца.
Постојећи закон о богохуљењу се новим прописима проширује с једне на шест одредби. Први пут се у Индонезији кривичним делом проглашава апостасија, односно свако ко „убеђује некога да буде неверник“ може бити оптужен за кривично дело.
Законик такође наводи да ће власти признати „сваки постојећи закон“ у Индонезији, што би се могло протумачити да ће укључити шеријатске прописе наметнуте на локалном нивоу у претежно руралним подручјима.
На пример, у покрајини Аћех на западу Индонезије већ се примењују строги исламски закони на основу којег се људи кажњавају због коцкања, пијења алкохола и сусрета с припадницима супротног пола.
Шта кажу критичари?
Нови закони, према оценама критичара, угрозиће глобалну репутацију коју је Индонезија, земља с највећом муслиманском популацијом на свету, изградила као толерантна, углавном секуларна држава.
Групе за људска права кажу да нови кривични законик наглашава помак ка верском фундаментализму у земљи која је дуго хваљена због верске толеранције, пише Гардијан (The Guardian).
Док критичари оцењују да ће доћи до назадовања слобода у трећој по величини демократији на свету, пословне групе упозоравају да би нови прописи могли наштетити имиџу Индонезије као туристичке и инвестиционе дестинације.
Према речима посланика, ако туриста на Балију има споразумни секс с држављанином Индонезије и то полицији пријаве његови родитељи или деца, туриста би могао бити ухапшен.
Групе за људска права наводе и да нове одредбе несразмерно погађају жене, ЛГБТ особе и припаднике етничких мањина.
Представници удружења новинара такође критикују нови законик наводећи да би им могао отежати извештавање, указујући на 17 „проблематичних чланака“ који, између осталог, криминализују „ширење комунизма„, клеветање мртвих и критиковање лидера.
Иако су неке од предложених промена ублажене после дужег разматрања и протеста, поједини критичари тврде да ће многи од нових закона и даље бити отворени за широко тумачење и да би се могли злоупотребити за ограничавање грађанских слобода и прогањање политичких противника.
Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch) саопштио је да су закони који кажњавају критике јавних лидера противне међународном праву, као и да чињеница да се неки облици изражавања сматрају увредљивим није довољна да се оправдају ограничења или казне, преноси Асошиејтид прес (Associated Press).
„Опасност од опресивних закона није да ће се широко примењивати, него да ће омогућити пут за селективно спровођење“, рекао је Андреас Харсоно, истраживач Хјуман рајтс воча за Индонезију.
Он је рекао да ће многи хотели, укључујући у туристичким областима попут Балија и Џакарте, бити у опасности да изгубе госте.
„Ови закони ће омогућити полицији да изнуђује мито, омогућити званичницима да затварају политичке противнике, на пример, на основу закона о богохуљењу„, рекао је Харсоно.
Андреј Заревић, РСЕ
