КУД ЈЕ ПЛОВИО ОВАЈ БРОД? Светска сензација у Србији: Невероватно откриће “фосилних” бродова у Виминацијуму – Занимљиво из ког времена потичу

Оно што је откривено дубоко у тлу брда, испод рудника угљена Костолац, на чијем се месту простирао велики римски град Виминацијум, запрепастило је и најискусније археологе, а највећа енигма је ИЗ КОГ ВРЕМЕНА потичу бродови, херметички сачувани глином и муљем?!

виминацијум
Фото: Археолошки институт

После проналаска остатака мамута и тајанствених магијских златних свитака на арамејском језику, којим је говорио Исус Христос, као и написа ћирилицом, сада је на светлост дана изронила и цела мистериозна флота.

Она је пронађена у истој зони где и остаци мамута, на 19-20 метара дубине.

И у свету је Виминацијум појам за сензацију. Јер, нема кампање у којој са територије на којој се простирала престоница римске провинције Горње Мезије, на светлост дана не изађе нека тајна древног Рима. Навикли су нас истраживачи на то.

Па иако навикнути, нова открића увек по мало изненаде. Тако је и овом приликом. Јесте да су пловила почела да се појављују у ископу раније, анализе које у последње време стижу померају границе претпоставки стручњака. О томе говори и др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац истраживања на „Виминацијуму”.

– Ми смо се дуго спорили када су Римљани дошли на овај простор и уобичајено је становиште да се то десило почетком нове ере – каже др Кораћ.

– Међутим, постоје неки подаци и неки старији писци који су били оспоравани, а који су тврдили да се то десило још за време римског војсковође Краса, негде у првом веку пре наше ере. Можда ће баш ови бродови да помогну да се та непознаница реши.

Дакле, најстарији остаци потичу из времена првог века пре наше ере, скоро три стотине година раније него што су чак и најсмелије процене археолога из Виминацијума претпостављале. То значи да је можда реч о најстаријим сведочанствима римског присуства на овим просторима или о пловилу преримског становништва. Тек ће, кажу истраживачи, детаљније анализе конструктивних елемената и успоређивање са бродовима у другим деловима Европе дати конкретније одговоре на ова питања.

А где су и како налажени чамци објашњава др Кораћ:

– Ископ угља има један широки фронт од три километра, тако да смо их на том широком простору, на тим нивоима и дубинским котама налазили – објашњава Кораћ. – Откривени су остаци укупно седам бродова и моноксила – чамаца од једног дебла, који ће моћи да се реконструишу.

Посебну пажњу је привукао део брода дуг 12 метара, који је готово у целини ископан. Према сазнањима археолога, пре него што га је машина површинског копа оштетила, брод је био дугачак 19 метара и широк око 2,5 метра. Огроман за то време, јер је то простор у који је могло да се смести 25 особа.

виминацијум
Методом радиоактивног угљеника утврђен је временски период из кога потичу пловила и њихови остаци / Фото: Археолошки институт

У први мах, истраживачи су мислили да сва пловила припадају истом периоду, али су их резултати мерења демантовали. Осим различитих периода, и само место, односно дубина налаза, била је збуњујућа за стручњаке. Наиме, пловила су нађена на седам метара дубине, а остаци Виминацијума налазе се готово тик испод површине земље, у слоју ораница.

Према речима др Кораћа, очекивао је да то буду ударне вести широм света, али је налетео на хладан туш, зид ћутње и игнорисања. Једноставно су га сви западни медији игнорисали. Игнорисали су га и сви водећи западни археолози и историчари. Једноставно, пронађено је нешто што се апсолутно не уклапа у досадашњу званичну историју. Посебно, јер није откривено, што је пожељно на западу, или бар на Блиском истоку.

Срећом, ових дана треба да се одржи скуп светских археолога у Египту, те су водећи светски археолози обишли Виминацијум и др Кораћ је тада саопштио да очекује да се пробије тај дебели зид ћутања о овим невероватним открићима у земљи Србији.

Бродови којима стручњаци нису могли одредити старост потопљени су у сливу неке давно нестале велике реке, или језера. Слојеви шљунка испод бродова дебели су око 15 метара.

Речног песка и муља било је и изнад древних пловила, али се уопште не зна која би то река могла бити. Дунав је од места удаљен око два километра. Археолози кажу да то није усахла река Клепечка, која је до 19. века текла овде. Сам Кораћ је рекао да очекује још сензационалнијих открића.

Заинтересовали се и страни експерти

– Ту је била велика лука и очигледно да је у оно доба, као и данас, Дунав био жива саобраћајница кроз коју су пролазили многи бродови – објашњавао је др Кораћ. – Иначе, од зуба времена пловила је сачувао речни нанос који се ту формирао. Тај слој наплавине је, заправо, била срећна околност за бродове и моноксиле јер су тако у условима глинозне земље, без присуства ваздуха, успели да се очувају.

А цела прича око пловила нађених на Виминацијуму доспела је и на насловнице страних часописа. Ту вест објавио је и угледни „Archaeology Magazine“, гласило Археолошког института Америке. Истраживачи кажу да су неке анализе урађене, да их има још, а да су задовољни и чињеницом да се позиву одазвао и Институт за нуклеарне науке у Винчи, чији су се стручњаци радо ухватили у коштац са решавањем неких од задатака који су се конзерваторима наметнули. Конкретно, остаци бродова ће бити подвргнути зрачењу гама радијацијом у циљу елиминације свих микроорганизама у структури дрвета, што ће спречити труљење и распадање. После тога ће се приступити наредним фазама које укључују консолидацију, конзервацију и на крају реконструкцију бродова и чамаца, и тек на крају овог мукотрпног и деликатног процеса ће они најзад бити представљени јавности.

– Тренутно се ради на осмишљавању заједничког пројекта Археолошког института у Београду и Центра „Камил Жулијан“ при Универзитету у Марсеју – кажу стручњаци са Виминацијума. – Овај центар је једна од најеминентнијих институција када је реч о античким пловилима. Сарадња ће укључити различите анализе грађе која је коришћена за израду бродова, као и детаљну функционалну и морфолошку анализу њихових конструктивних елемената, у циљу што бољег разумевања бродоградње и пловидбе у прошлости. У зачетку је израда идеалне 3Д реконструкције највећег виминацијумског брода на основу познатих аналогија.

У септембру 2021. године, у Задру, одржан је 16. Интернационални симпозијум археологије бродова и пловила, на коме су стручној јавности презентовани прелиминарни резултати везани за ово важно откриће.

Најсвежија вест када је реч о бродовима јесу резултати датовања дрвета од којег су били израђени. Анализирани су остаци пет пловила, очуваних у већој или мањој мери. Распон добијених резултата изненадио је археологе, који су очекивали да је истражени водоток постојао у краћем временском раздобљу, те да ће старост пловила бити уједначенија. Тако су неки од остатака пловила смештени у раздобље између осмог и деветог века наше ере, што је период из кога не потиче много археолошких остатака, па је зато сваки податак драгоцен. Нека пловила израђена су у периоду од краја 15. до почетка 17. века, тако да бродови пружају стручњацима јединствену прилику да сагледају пловидбу на овом делу Дунава у временском распону дужем од осамнаест столећа.

Иако се чини да је све лако решиво и јасно, јер ту је дрво, анализе су урађене, ипак има ту подоста посла. Велики је то задатак за стручњаке.

– Подразумева се да такав задатак превазилази домет само једне научне дисциплине – каже Илија Данковић, археолог који је недавно страним студентима одржао предавање о овим пловилима. – Управо из тог разлога се формира мултидисциплинарни тим, који укључује археологе, палеогеоморфологе, геофизичаре, историчаре и још неке стручњаке. Заједно се надамо да ћемо разумети пловне путеве, пловидбу и бродоградњу у различитим периодима историје.

виминацијум
У години после открића, успостављена је сарадња са неколико институција и кренуло се у „збрињавање бродова“ / Фото: Археолошки институт

Сазнања до којих се током истраживања дошло:

1. За бродове и чамце се зна тачно из ког времена потичу. Радили смо анализе радиоактивног изотопа угљеника. Најстарији чамац је из прелаза старе у нову еру. Други чамац је из седмог века нове ере. Први брод је из 9-10. века, а други (овај најбоље очувани на фотографијама) из 15-16. века, истичу археолози.

2. Мамута и плочице исписане именима блискоисточних божанствава и демона (старогрчким алфабетом) јесмо нашли. Ћириличне натписе нисмо, поготово не оне који датирају из времена антике, када ћирилица није ни постојала.

3. Нисмо наишли на зид ћутње. Напротив, одмах смо контактирани из Центра за подводну археологију из Марсеја, а у септембту 2021. су налази представљени на интернационалном конгресу археологије бродова. Сви су били одушевљени налазима. Ускоро ће из штампе изаћи и рад о виминацијумским пловилима.

4. Није никаква мистериозна река у питању, ради се о великом рукавцу Дунава – Дунавцу, а можда и о главном току Дунава, чији ток се током времена померао ка северу.

виминацијум
После преношења брода из копа, приступило се наредним фазама које обухватају консолидацију, конзервацију и реконструкцију пловила / Фото: Археолошки институт

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.